За спас тигрова

Стручњаци за живот у дивљини и функционери 13 земаља у Санкт Петербургу разговарају о  заштити тигрова јер их је у свету остало између 3.200 и 3.500, наспрам 100.000 колико их је на почетку 20. века.

Први скуп на овако високом нивоу посвећен опстанку само једне животињске врсте трајаће до 24. новембра, а отворио га је осведочени заштитник тигрова руски премијер Владимир Путин.

Генерални директор "Светског фонда за природу" Џејмс Лип изјавио је да би тигрови, уколико се не примене правилне мере заштите, могли да нестану до 2022. годинe, године тигра по кинеском календару.

На конференцији би требало да буде усвојен програм чији је циљ удвостручавање популације тигрова у природи до 2022. године и декларација коју ће потписати лидери земаља учесница.

То су Бангладеш, Бутан, Камбоџа, Кина, Индија, Индонезија, Лаос, Малезија, Мјамнар, Непал, Русија, Тајланд и Вијетнам, земље у којима и даље живе тигрови.

Учесници конференције ће тражити и подршку донатора у финансирању програма очувања тигрова, а процењено је да ће у наредних пет година бити потребно додатних 330 милиона долара за остваривање тог плана.

Трећина те суме биће усмерена на спречавање криволова тигрова и животиња којима се они хране.

Три подврсте тигра - тигар са Балија, са Јаве и каспијски тигар - су нестале у последњих 70 година, а опстанак још шест није сигуран.

Те дивље мачке живе у врло различитим срединама, од џунгли Индије и југоисточне Азије до четинарских шума шет месеци прекривених снегом на далеком истоку Русије и планина Бутана на висини од око 4.000 метара.

Највећи проблем за тигрове је криволов, а кости и други делови тела користе се у традиционалној медицини Далеког истока.

Нестајање природних станишта због крчења шума и изградње инфраструктуре и недостатак потенцијалног плена због претераног лова такође представљају велику опасност за тигрове.