Обама пружа руку

Амерички председник Барак Обама изјавио је да је спреман да ради са републиканцима, након што су на изборима за Конгрес Сједињених Америчких Држава освојили већину у Представничком дому, док су демократе задржале тесну контролу над Сенатом.

На конференцији за новинаре после пораза демократа на конгресним изборима на половини председничког мандата, Обама је навео да је будућем председнику Представничког дома, конгресмену из Охаја Џону Бејнеру, и вођи републиканаца у Сенату Мичу Маконелу рекао да је "спреман да ради са њима".

Обама је рекао да разуме "дубоко незадовољство" бирача због брзине економског опоравка.

"Они желе да брже долазе до посла, желе већу куповну моћ, желе да њихова деца имају исте шансе које су они имали", навео је председник.

Обама је, такође, рекао да као председник "преузима одговорност" за спор економски опоравак.

"Стабилизовали смо економију. Отварају се радна места у приватом сектору. Али Американци не осећају позитивне ефекете тог напретка", казао је Обама.

На питање о смањењу буџетских трошкова које тражи нова већина у Конгресу, Обама је одбацио могућност да се унапред "смање суштинска улагања која ће обезбедити конкурентну економију која ће бележити раст у годинама које долазе".

Обама је позвао републиканце да са њим дефинишу заједничке приоритете и истакао да ће бити "тешких одлука".

На јуче одржаним изборима, опозициона Републиканска партија освојила је уверљиву већину на изборима за Представнички дом америчког Конгреса, док су демократе председника Обаме успеле да сачувају минималну већину у Сенату.

Рекордан број републиканаца

Оцењује се да је Републиканска партија повећала број конгресмена у Представничком дому за најмање 60, што је њихов рекорд још од 1948. године. Поред тога, републиканци су демократама узели најмање шест места у Сенату.

Лидер републиканаца у Представничком дому Џон Бејнер рекао је да је његова странка на изборима добила мандат за укидање реформе здравствене заштите, изгласане у претходном сазиву Конгреса, на предлог администрације Барака Обаме.

Бејнер је рекао да резултати избора доказују да је амерички народ одбацио програм Обаме и бивше председнице Конгреса Ненси Пелози.

"Амерички народ је забринут због тога што је влада преузела здравствену заштиту. Мислим да је важно да положимо темеље пре него што почнемо да укидамо ту наказу", навео је Бајнер. Ипак, намере републиканаца биће тешко оствариве, јер демократе и даље имају контролу над Сенатом.

Уз историјску победу републиканаца на изборима у САД, изузетно добре резултате постигли су и републикански кандидати мањина, па су тако изабране гувернерке хиспано-америчког и индијског порекла и два афро-америчка конгресмена са америчкој југа.

Ипак, аналитичари сматрају да је питање боје коже било мање важно и да су се гласачи опредељивали за републиканце, незадовољни због слабе привреде и незапослености од 9,6 одсто.

На изборима се гласало за мандате свих 435 чланова Представничког дома и за 37 сенатора.

Досадашњи однос снага у Сенату био је 57 демократа, 41 републиканац и два независна сенатора, а у Представничком дому 256 демократа према 178 републиканаца, уз једно упражњено место конгресмена.

Конгресменима у Представничком дому мандат траје две године, а сенаторима шест година. Сваке две године, отприлике, трећини, од укупно 100 чланова Сената, истиче мандат.

У САД је готово правило да на конгресним изборима, после прве две године мандата новог председника, његова странка забележи губитке, али од величине пораза у великој мери зависе председникови изгледи да освоји нови мандат.

Историјски гледано, контрола републиканаца над Представничким домом неће бити нова ситуација за САД.

Супротно увреженом мишљењу, у већем делу модерне историје САД, председник није био из странке која је контролисала Конгрес.

Од 1945. године, иста странка имала је, укупно 20 година, истовремено, и председника, и већину у Сенату и Представничком дому.

Конгрес је, међутим, већи део тог периода био под контролом исте странке, а током само 10 година Сенат и Представнички дом имали су различите страначке већине.