Дан Уједињених нација

Прилику обележавања 65 година постојања Уједињене нације су искористиле да потврде приврженост принципима унапређења мира, развоја и људских права, на којима светска организација и почива. Дан УН обележава се сваке године 24. октобра, када је Повеља УН ступила на снагу.

Према речима генералног секретара УН Бан Кимуна, тај дан је прилика за поновну потврду универзалних вредности толеранције, узајамног поштовања и људског достојанства, као и напретка који је заједнички начињен на плану образовања, очекиваног трајања живота, ширења технологије и унапређења демократије и владавине закона.

"Али пре свега то је дан на који можемо да се решимо да учинимо више, на заштити делова света захваћених ратним сукобима, на борби против промена климе и избегавању нуклеарних катастрофа, више на ширењу могућности за жене и борби против неправде и некажњености", истакао је Бан.

Бан је подсетио да је прошлог месеца у седишту УН одржан самит посвећен Миленијумским циљевима развоја, који је окупио светске лидере и на којем је, упркос тешким временима, изражена солидарност према најугроженијим члановима светске заједнице.

УН су основале државе победнице у Другом светском рату. Као такве и са прокламованим циљевима одржања мира и безбедности, развоја људских права и унапређења социјалног и економског развоја, УН су представљале одговор на очекивања света који је тек изашао из најразорнијег сукоба у историји човечанства.

Истовремено, желела се истаћи дистанца према њиховом претходнику, Друштву народа, које није успело да спречи избијање Другог светског рата.

Колико је намера да се спречи понављање тог ужасног колективног искуства била у корену идеје о оснивању УН, говори између осталог и чињеница да тада, и још неко време, у њихове редове нису могле да уђу земље поражене у Другом светском рату.

Резолуције Савета безбедности УН једине се сматрају обавезујућим за чланице организације, за разлику од одлука Генералне скупштине УН које имају карактер препоруке.

Истовремено, динамичан развој света после 1945. године захтевао је непрекидно нове приступе и одговоре, тако да се може рећи да еволуција УН одражава еволуцију модерног света. Она је почела убрзо по оснивању УН.

Свет, тек закорачио у мир, поделио се на два жестоко супростављена блока, што је обележило наредне деценије. Та два блока се, додуше, нису никада директно сукобила, али су свој утицај одмеравали у многим локалним оружаним сукобима широм света, које УН, управо због своје организације, нису могле да спрече.

Касније развој света и сазревање свести о самоопредељењу народа, о значају људских права и повезаности политичког и економског развоја, нашли су израз и у УН, кроз њихове одлуке и акције.

Захтеви за реформом УН

Деколонизација је довела до значајног пораста броја чланица УН, постојање нуклеарног и другог оружја за масовно уништење учинило је све мање вероватном његову употебу, а глобалне економске кризе све више намећу сарадњу, уместо конфронтације.

Данас Уједињене нације имају 192 државе чланице.

Међутим, не престају захтеви за реформу организације, при чему се најчешће упире прстом у Савет безбедности, на који се пре свега гледа као на затворени клуб нукеларних држава.

Углавном се захтева да се повећа број сталних чланица тог тела, како би се боље одразила структура савременог света и у њему нашле државе које имају све значајнији утицај или представљају својевремено занемарене делове света. Реч је пре свега о Немачкој, Јапану, Индији, Бразилу и још неким земљама.

Расправе о томе су у току и засад се не назире исход, али нико не доводи у питање легитимност тих захтева.

Додатни проблем за УН представља и финансирање, засновано на обавезним и добровољним доприносима. Протеклих година многе земље су касниле са уплатом обавезних доприноса, а посебно лош имиџ у том смислу имале су САД у време владавине Џорџа Буша млађег.