Американци кампују око Ирана - севају претње, Трамп држи прст на обарачу

Кључни чинилац овакве одлуке челника Бундесвера лежи у чињеници да су Немци у тој бази смештени заједно са Американцима, те да је на Ербил током иранског напада 2022. године пало 12 балистичких пројектила "фатех 110".

Готово истовремено, Пентагон је објавио да је, од сада, повећан степен приправности и за посаде бомбардера Б-2 "спирит", који су у јуну прошле године посебним бомбама за уништавање бункера засули подземне објекте иранског нуклеарног програма.

У стању високе приправности су и израелске снаге, које се већ недељама спремају за могући сукоб. У Тел Авиву се очекује да ће се највиши званичници израелских оружаних снага и обавештајних служби састати у недељу.

Јако мало времена за дипломатију

Узмицање Немаца и "турирање" бомбардера временски се подударило са изјавом шефа Међународне агенције за нуклеарну енергију Рафаела Гросија, који је агенцији Блумберг рекао да се временски прозор за постизање споразума "полако затвара", односно да је Ирану преостало само мало времена да се повинује захтевима Америке.

Иако је Техеран, после нетом завршене рунде преговора у Швајцарској, затражио тајм-аут у трајању од две седмице како би комплетирао предлог дипломатског решења кризе, амерички медији, укључујући и Њујорк тајмс, наводе да ће снаге потребне за напад на Иран бити на положајима већ током викенда.

"Сви ти бродови нису ту јер је у ово доба године лепо време. Потребна нам је војна акција. На овај или онај начин променићемо ситуацију... Одлука је већ донета", тврди сенатор Линзи Грахам.

Порука америчког сенатора упућена је Иранцима, који се опорављају од експлозије насиља након протеста трговаца и студената због економских недаћа, што је изазвало бруталну реакцију власти и акција милиција и Револуционарне гарде у којима су страдале хиљаде демонстраната.

Такав развој ситуације у Ирану охрабрио је америчке војне планере и Трампову администрацију да на листу жељених исхода иранске кризе уврсти и смену режима, односно свргавање ајатолаха Алија Хамнеија, који је на челу државе од 1989. године.

Амерички обавештајци су, унапред, упозорили Трампа да нема апсолутно никаквих гаранција да ће Иранци још једном устати против ајатолаха, чак ни уколико војна интервенција буде драматично жешћа него прошлог јуна, или једнако убитачна као почетни напади против режима Садама Хусеина 2003. године.

Шта је циљ америчких напада?

Такође, за разлику од претходне акције, Американци, бар за сада, немају јасан циљ напада, јер према различитим представницима администрације, Вашингтон жели крај нуклеарног програма, уништење програма развоја балистичких пројектила, обустављање помоћи Хезболаху у Либану и јеменским Хутима, или на концу смену режима.

Иако циљеви нису баш најјаснији, нема никакве дилеме да у околини Ирана тренутно кампују америчке снаге, какве нису на једном месту распоређене деценијама - два носача авиона, крстарица, 11 разарача, подморнице, око 150 борбених авиона, десетине летећих цистерни, флота Авакса и око 40.000 војника у осам база.

У последњих 48 часова у регион је упућено још 50 борбених авиона Ф-35, Ф-22 и Ф-16, док је у америчке базе на Блиском истоку слетело 150 транспортних летелица натоварених борбеним средствима.

Други носач авиона "Џералд Форд" биће распоређен недалеко од обале Израела, као последња линија одбране у случају напада на Тел Авив.

На столу су и планови ваздушних удара који би, након рецимо две седмице, просто натерали Иранце да пристану на дипломатско решење.

На листи мета су пројектили средњег или великог домета, складишта ракета, објекти нуклеарног програма, али и команде војске и Револуционарне гарде, као и подземни бункер у којем се наводно крије ајатолах Хамнеи.

Одлука о почетку рата искључиво ће зависити од Доналда Трампа, човека који је председник постао обећавајући да ће окончати све ратове, да би од уласка у Белу кућу бомбардовао најмање седам држава.