Макронова стратегија "логике моћи" - одбрана ЕУ од "вазалног положаја"

Француска влада и војна команда покренули су у понедељак кампању регрутовања више хиљада младих за нову - плаћену, десетомесечну националну војну службу. Овај потез, француски председник Емануел Макрон је у новембру прошле године објаснио потребом попуне оружаних снага због "повећаног ризика од сукоба".

Крајем прошле недеље, на годишњем састанку са амбасадорима Француске, Макрон је казао да "свет губи равнотежу" и да "влада закон најјачег'', због чега је позвао на усвајање ''логике моћи'' коју је оценио као''једини ефикасан начин за одбрану европских интереса од америчких и кинеских гиганата''.

"Одбацујемо нови колонијализам и нови империјализам, и одбацујемо вазалство и дефетизам. Уместо запрепашћења, срж наше акције је да наставимо да јачамо себе, да имамо јачу динамику моћи за Француску и за Европу. То је да у потпуности бранимо наше интересе и да наставимо да бранимо ефикасан мултилатерализам свуда", казао је Макрон.

У разговору за Интернет портал РТС, аналитичарке двојако тумаче задате спољно-политичке оријентире председника Француске.

Јачање позиција ЕУ и "реалполитик"

Виша научна сарадница у Институту за политичке студије Александра Колаковић истиче да је Макронова "логика моћи" тежња да се оснажи и ојача позиција Европске уније у новим међународним околностима.

"Логика моћи јесте Макронов одговор на догађаје у међународним односима којима смо сведоци. Не само рат у Украјини, већ и и последњи догађаји везани за Венецуелу и за бројне друге напетости у свету. То јесте тежња да се оснажи, ојача позиција ЕУ која мора да остане присутна у међународним односима као фактор који има снаге и утицаја", објашњава Колаковић.

То подразумева прихватање онога што Французи називају ’реалполитик’.

"То је политика реалности у геополитичком проматрању света и у складу са тим - доношење одлука и активности које сада подразумевају да Француска и европске земље не могу бити вазали", истиче виша научна сарадница.

Стратегија моћи као стратешка аутономија

Колаковић додаје да је Макрон употребио термин "вазали" због аспирација САД на Гренланд, али да изречене поруке не треба посматрати ни као антиамеричке, антируске или антикинеске.

"Реч је о тежњи да се створи платформа за јачање позиција и боље позиционирање Француске и ЕУ који могу да утичу на међународне односе", наглашава ова Александра Колаковић.

Стратегија "логике моћи" подразумева "стратешку аутономију" ЕУ коју је Макрон први пут изнео 2017. године.

"Сада видимо проширени оквир те стратешке аутономије која обухвата, са једне стране, онај део који подразумева јачање војне индустрије, њен развој, затим партнерства која настају на основу државних институција које се баве производњом наоружања са онима које су из приватног сектора", сматра Колаковић.

Војно јачање Европе

Развој наменске индустрије, односно осавремењивање војних система је постао "императив у свету све доминантније силе", због чега је, прецизира, Француска то препознала као простор сарадње и партнерства не само међу државама ЕУ, већ целог европског континента.

Други аспект Макронове стратегије је јачање трговине и економије.

"То је јачање онога што би Французи назвали економска безбедност, али истовремено и снажење и јачање економија не само Француске, већ и других земаља, и њихова заштита од оних интереса које пре свега долазе од компанија из Америке и Кине.

То подразумева давање одређених субвенција, односно повећање субвенција, заштиту, у француском случају, посебно пољопривреде.

Наравно, треба имати у виду и да се ту мисли на део нових технологија, односно технолошког напретка", прецизира Александра Колаковић и додаје да управо "технолошка моћ" одређује и позиционирање у данашњим међународним односима, а да Француска жели лидерску позицију, посебно у развоју вештачке интелигенције.

Логика моћи и Србија

На питање како би се стратегија моћи Француске и ЕУ могла одразити на положај Србије, виша научна сарадница у Институту за политичке студије Александра Колаковић каже да је у оваквим геостратешким променама -позиција малих земаља "компликована и комплексна".

“У међународним односима, када дође до овако великих промена, а овако велике промене ми нисмо имали од Другог светског рата, морамо имати у виду да је позиција малих држава каква је Србија изузетно компликована и комплексна.

Потребно је свакако водити проактивну дипломатију, али истовремено остати негде и по страни и не давати повода за интересовање тих великих сила, односно великих значајних актера", наглашава Колаковић.

Прекршена обећања: просперитет, безбедност и мир

На сасвим другачији начин размишља геополитичарка и докторка славистике из Париза Ана Пувро.

Припада групи евроскептика и оштрих критичара актуелне француске политике.

Тврди да је Макронов позив на нову стратегију логике моћи нешто што грађани ЕУ слушају последњих 30 година.

"Логика моћи коју помиње председник Макрон је лајтмотив који постоји већ 30 година у Европској унији. Већ више од 30 година Европљани слушају о успону моћи ЕУ", каже Пувро.

Подсећа да нису испуњена кључна обећања за грађане ЕУ: просперитет, безбедност и мир.

"Када је реч о просперитету, јасно је да већ 30 година, а нарочито у последње време, све земље Европске уније тону у сиромаштво и у огромне дугове. Дакле, прво обећање је прекршено.

Због неконтролисане имиграције, имиграције коју је заправо и подстакла  Европска унија, социјални проблеми су експлодирали. Видимо у многим великим француским градовима пораст напада, нарочито на жене.

Видимо такође да и у Француској, Белгији, Холандији, утицај нарко-картела јача и да ове три државе постају тј. на путу су да постану, нарко-државе са продором у све слојеве друштва. Дакле, обећање безбедности Европске уније је прекршено", наводи Пувро.

Добровољна регрутација у Француској

Додаје да је највећи проблем питање мира и то повезује са одлуком француске владе о добровољној регрутацији за војску која је ступила на снагу у понедељак. 

Слично је, објашњава, и у Немачкој, али и другим државама ЕУ.

“Наши европски лидери нас упозоравају да ако не успеју да регрутују на хиљаде младих добровољаца у оквиру новог војног рока, тај војни рок ће постати обавезан у Немачкој и могуће у Француској. Дакле, треће обећање Европе о миру је обећање које је прекршено", сматра ова француска аналитичарка.

Недостатак лидерства унутар ЕУ

Виша научна сарадница у Институту за политичке студије Александра Колаковић каже да се унутар ЕУ одређене структуре моћи и утицаја мењају, а да у недостатку другог "лидераства", Француска изношењем нових платформи и идеја има "одређену врсту утицаја и предности".

"Али, у наредном периоду ћемо видети колико ће ове иницијативе у ствари моћи да буду инкорпориране у политике и спроведене кроз Европску комисију.

Посебно имајући у виду да бројни сектори о којима се сада говори нису имали заједничку политику унутар ЕУ.

Међутим, међународни однос и геополитичке промене знатно утичу на измене и структуре саме Европске уније и наравно комуникацију са партнерима", сматра Колаковић.

Приближавање Пољској и Великој Британији види као покушај "трасирања главне идеје новог европског пута".

"Све је то одговор на бројне изазове. Поред Украјине и могућности да дође до мира, то је и отворено питање Гренланда. Треба имати у виду да планови које је изнео француски председник и који усмеравају Европу могу бити на дневном реду, али наравно захтевају одређено време. Тренутно, догађаји се брзо смењују и биће сигурно потребне неке брже реакције европске стране", прецизира Колаковић.

"Илузија федерализма"

Ана Пувро сматра да су пројекат формирања заједничке европске војске, али даље јачање ЕУ - илузија која се нуди европским народима.

"Европски лидери, већ 30 година, дају ову илузију европским народима. А заправо, оно што видимо јесте да сва та одрицања од суверенитета нису донела ништа осим слабљења националних држава, без стварног јачања Европске уније која је само међународна организација.

Видимо то на примеру међународне трговине. У оквиру Споразума о слободној трговини са земљама Латинске Америке државе ЕУ су се одрекле свог суверенитета у области међународне трговине. То је сада постало искључива надлежност Европске уније и видимо резултат.

Наиме, кроз ове споразуме о слободној трговини, Европска унија потписује смртну пресуду за пољопривреду у Европи, а посебно за француску пољопривреду", тврди Пувро.

Каже да се слично може предвидети и за друге привредне гране, попут, како наводи "деиндустријализацију Француске, али и Европе".

"Индустрије држава чланица остале су без јефтине енергије која је долазила из Русије због пакета масовних санкција и узастопних пакета санкција против Русије.

Те санкција настављају да уништавају европску индустрију. Поред тога, постоји огромна финансијска помоћ од стране Европске уније, против воље европских народа усмерена ка украјинском режиму који је рупа без дна, у коју су потонуле десетине и десетине милијарди евра у црну рупу, посебно корупције.

Уз то и пропаст европских народа који тону у огромне дугове и који су приморани од својих влада да следе политике штедње које их спутавају, које их страшно осиромашују", тврди Пувро.