Американци против Палестинаца, рампа за говор Махмуда Абаса у Њујорку

Сједињене Америчке Државе одбиле су да издају визу првом човеку палестинске самоуправе, Махмуду Абасу, тачно две године пошто је на заседању Генералне скупштине Уједињених нација затражио примање Палестине у пуноправно чланство светске организације. Абас, после две године рата у Појасу Газе, више нема подршку Палестинаца и Америке, арапске државе га игноришу, док се стање у "његовој" Западној обали пореди се са катастрофом.

Председник Палестинске самоуправе Махмуд Абас, како ствари стоје, неће присуствовати заседању Генералне скупштине Уједињених нација, пошто су америчке власти одбиле да његовој делегацији издају визе за улазак у САД.

Американци, који имају дискреционо право да спрече улазак на своју територију, у историји светске организације нису се пречесто одлучивали за овакав потез, па су се за говорницом на Ист риверу појављивали најжешћи амерички противници, попут Моамера Гадафија, Фидела и Раула Кастра, Ева Моралеса, Уга Чавеза или Махмуда Ахмединежада.

Одлука Стејт департмента индикативна је јер је неколико држава, попут Канаде и Француске, најавило да ће током заседања у седишту УН признати Палестину, као и да ће на маргинама скупа светских лидера бити организована посебна конференција о палестинској држави.

"Палестинске власти треба да престану да траже признавање замишљене палестинске државе", навео је Стејт департмент, објашњавајући разлоге због којих Абасу и његовој пратњи није дозвољен улазак у САД.

Овакав потез Американаца, одмах, оштро је осудио француски председник Емануел Макрон оценивши да је понашање Вашингтона спрам палестинске делегације "неприхватљиво" и позвао администрацију председника Доналда Трампа да "преиначи одлуку".

Сличан захтев на сто државног секретара Марка Рубиа стигао је из неколико арапских држава, док је Абас најавио да би на конференцији о признавању ПАлестине могао да учествује путем видео линка.

Однос између америчког председника и Абаса може се описати као прилично непријатељски још од првог Трамповог мандата, када је шеф Беле куће забранио својим дипломатама да одржавају било какве консултације са представницима Палестинаца.

Трамп је, током првог мандата признао Јерусалим као престоницу Израела, те истовремено прекинуо било какво финансирање палестинских програма и на концу, затворио канцеларију Палестинске ослободилачке организације у Вашингтону.

"Господине председниче, ваше је право да будете пријатељ Израела и служите Израелу како год желите, али не заборавите да постоји и палестински народ", поручио Абас америчком председнику је путем телевизијске мреже Ал арабија.

Од почетка другог мандата, Трамп ни једном није разговарао са Абасом, што су Палестинци протумачили као јасно стављање на страну Израела, са чијим се премијером Бењамином Нетанјахуом састао или разговарао двадесетак пута.

Са представницима Палестинске самоуправе нису се састајали ни Рубио, али ни Трампов специјални изасланик за Блиски исток Стив Виткоф, који су у покушајима да зауздају рат у Појасу Газе безброј пута боравили у региону.

Трампова администрација посебно је незадовољна настојањима Палестинске самоуправе да убеде бројне државе да признају Палестину, коју је до сада признало 147 од 193 чланица Уједињених нација.

У априлу прошле године, Алжир је од Савета безбедности затражио да дозволи Генералној скупштини да се изјасни у примању у чланство у УН, али су Американци уложили вето на ту иницијативу.

Без обзира на извесну подршку коју Абас ужива ван граница Западне обале, његов статус међу Палестинцима је прилично упитан још од избора 2007. године, када је Хамас на свеопште изненађење преузео контролу у Појасу Газе и побио или протерао званичнике ривалског Фатаха.

Од тада, Абасов утицај ограничен је на Западну обалу у којој су Палестинци под огромним притиском израелске војске и досељеника, али најава да ће Израел анектирати четири петине територије са око 2,3 милиона Палестинаца.

Да ствар буде гора по Абаса, Рубио је, наводно, у приватним разговорима обећао израелским званичницима да се САД неће претерано противити анексији већег дела Западне обале, што би могло представљати крај сна о формирању палестинске државе.

Сан о држави Палестинаца једва се одржава и у потпуно срушеном појасу Газе у којем је од октобра 2023. године страдало више од 60.000 људи, док се десетине хиљада воде као нестали.