Јапанске стелт фрегате чиниће кичму аустралијске морнарице

Војни и државни врх у Канбери, јавили су медији у источној Азији, изабрали су јапански брод класе "могами" да послужи као вишенаменска фрегата која ће (од наредне деценије) чинити окосницу аустралијске морнарице. 

Реч је о тзв. "стелт" бродовима, пловилима сниженог радарског одраза, која су наоружана противбродским ракетама, торпедима и противавионским пројектилима, те топовима калибра 127 милиметара и даљински управљаним митраљезима. Фрегате "могами", дуге нешто више од 130 метара, носе по један хеликоптер, могу да полажу мине, а опслужује их 90 људи. 

Њих гради предузеће "Мицубиши тешка индустрија", које је у надметању за наклоност аустралијског адмиралитета у финалној рунди поразило немачки концерн "Тисен-Круп".

Медији у Земљи излазећег сунца су јавили да је немачка фрегата типа "МЕКО А-200" коју он производи за петину јефтинија од јапанске, али да ова друга захтева мању посаду и има предност када су у питању стелт карактеристике и брзина испоруке (два брода годишње).

Прво јапанско пловило требало би да буде испоручено Аустралији 2029, а детаљи у вези цене и опреме биће утаначени до краја ове календарске године. Прва три брода биће изграђена у Јапану, док би преосталих осам требало да буду произведени у бродоградилишту Хендерсон у близини аустралијског града Перта.

Мада није позната тачна цена изградње 11 фрегата, зна се да влада у Канбери планира да за куповину бродова и производњу у Хендерсону до 2034. утроши чак десет милијарди аустралијских долара (што је у овом тренутку око шест и по милијарди америчких). 

Највећи посао икада - велики изазов и велика сатисфакција

За јапанску војну индустрију ово је прва крупна поруџбина од када се земља пре нешто више од десет година одлучила да либерализује извоз наоружања и динамичније се укључи на светско тржиште оружја и војне опреме.

До тада, званично владино тумачење тзв. "устава мира", врховног правног акта државе донетог по окончању Другог светског рата у којем се јапански народ формално одриче решавања међународних питања силом, стављало је више ограничења на извоз оружја, због чега су јапанске компаније које су радиле за потребе војске, практично, могле да своје производе нуде само на домаћем тржишту. 

Штавише, продаја фрегата "могами" Аустралији је, заправо, највећи извозни посао у историји Јапана везан за наоружање.

Јапански и страни стручњаци се слажу у оцени да ће он представљати велики изазов за "Мицубиши" и његове кооперанте, јер јапанска предузећа из области војне индустрије до сада никада нису постављала производњу у иностранству. 

Тај посао је за Јапан и сатисфакција за пораз од пре девет година, када се чинило да ће дизел-електричне подморнице типа "сорју", које такође прави "Мицубиши тешка индустрија", победити на тендеру за нову аустралијску подморницу која би одменила застареле апарате класе "Колинс".

Тада је огромни уговор тежак 90 милијарди аустралијских долара отишао француском произвођачу "ДЦНС", да би се влада у Канбери неколико година касније предомислила и определила за нуклеарне подморнице британског, а потом и америчког порекла у склопу савезничког пројекта "АУКУС" (скраћено од "Аустралија-Уједињено Краљевство-Сједињене Државе").

Корист за Јапан, Аустралију, али и САД?

Стручњаци виде корист за обе земље у смислу повећања интероперабилности, на којем оне под окриљем Вашингтона интензивно раде последњих година. 

Када је у питању војна сарадња војнополитичког блока који своју мисију види у обуздавању раста кинеског војнополитичког утицаја у региону Азија-Пацифик, наоружавање Аустралије јапанским пловилима је повољан и у погледу логистичке компатибилности - лакшег ремонта и оправки.

Јапански војни коментатори кажу да разлога за радост имају и САД, не само стога што јачање аустралијске морнарице иде њима у прилог у погледу обуздавања деловања кинеске морнарице у јужном Пацифику, већ и стога што су оружани системи који се монтирају на поменуте јапанске бродове америчке производње.