Када вам лакне након што су вас опељешили – како је Трамп после Јапана и ЕУ одрао и Кореју

Прошлог четвртка закључен је споразум између Вашингтона и Сеула у вези са применом нових царина Трампове администрације на робу јужнокорејског порекла.

У Сеулу, који ће морати да из својих каса у америчке пребаци 350 милијарди долара – инвестиције о чијем усмеравању ће, по речима министра трговине Хауарда Лутника, одлучивати нико други до сам председник Трамп – и у наредне четири године купи амерички гас у износу од чак 100 милијарди, влада одређено задовољство у вези са исходом, у смислу да је најгоре избегнуто и неизвесност донекле ублажена.

Разлог је пре свега то што су "секторске" царине на аутомобиле и тзв. "реципрочне" тарифе снижене са 25 на 15 процената.

Наиме, Република Кореја се нашла под великим притиском после окончања преговора између Трамповог тима и Токија, односно, Брисела.

Јер, како су огорчени Јапан и немоћна Европска унија заслужили "великодушну" редукцију царина "његовог височанства", како председника Трампа називају његови амерички критичари, за читавих десет поена (са 25 на 15 одсто), постојала је опасност да највећи јужнокорејски извозни артикал, аутомобили, буду оптерећени већим харачем од јапанских и немачких и тако на важном америчком тржишту постану мање конкурентни.

У 2024. години, возила су Јужној Кореји донела приход од чак 43 милијарде долара у трговини са Сједињеним Америчким Државама, па су у Сеулу, иако потиштени због увођења глоба, били спремни да добро одреше кесу не би ли задовољили њујоршког магната на кормилу посрнуле америчке државе и "извуку" тих "чаробних" 15 одсто.

Атмосферу олакшања артикулисао је и нови председник Ли Џе Мјунг, који је изјавио да је његова земља "пребродила велику препреку" и успела да избори ситуацију у којој ће моћи да се равноправно или са повољнијих позиција такмичи са Јапаном и ЕУ.

Иначе, у 2024. години, Република Кореја је у САД извезла робе у вредности од 128 милијарди долара и остварила суфицит од 66 милијарди.

Боре на челу јужнокорејских политичара, економиста и пословних људи

Упркос релативном олакшању због закључења договора са Вашингтоном, политичаре, економисте и пословне људе у Републици Кореји и даље мори пуно брига.

Најпре, ту је чињеница да је "врховни изнуђивач", како у подкастима у источној Азији америчког лидера називају разочарани економисти, у својој објави на друштвеним медијима написао да ће се Јужна Кореја "у потпуности отворити за трговину са САД".

С обзиром на то да влада у Сеулу тврди да уопште није било речи о отварању домаћег тржишта за америчке пољопривредне производе, корејски новинари се питају шта је Трамп мислио када је то казао и страхују да, пошто преговори нису уродили конкретним писаним споразумом, предстоји препуцавање између две стране у вези тога шта је заиста договорено. Могуће је да је амерички лидер мислио на аутомобиле, будући да многи медији јављају да ће Сеул дозволити увоз возила произведених по америчким еколошким и безбедносним стандардима.

Поред тога, преостаје проблем драконских царина од 50 одсто на увоз челика и алуминијума, неизвесност у вези са секторским царинама које ће тек, чини се, бити одређене у односу на још један крунски драгуљ у јужнокорејском извозу – чипове, као и питање како смањити трошкове производње да би се умањила цена јужнокорејских производа и тако ублажио импакт "реципрочних" царина од 15 процената на потрошаче у САД.

Од тога, проблем царина на чипове теоретски би требало да буде најмањи, јер јужнокорејски произвођачи последњих година, због притисака Бајденове владе да се одвоје од кинеског тржишта и усредреде на америчко, већ граде фабрике у САД.

Ипак, источноазијски медији јављају да је наћи довољан број квалификоване радне снаге за тако специфичан производни процес у САД сизифов посао, те да ће јужнокорејске фирме морати још извесно време да се ослањају на извоз.

Олигарси за себе и државу

Велики посао – најпре, за своје интересе, али и за читаву јужнокорејску државу – обавили су, пишу тамошњи медији, домаћи тајкуни – шефови дивовских групација "Самсунг", "Хјундаи" и "Ханва", који су отпутовали у Вашингтон током трајања преговора о царинама.

"Самсунг електроникс" у тексашком граду Остину гради постројење за производњу најсавременијих чипова, вредно фантастичних 37 милијарди долара. Тај џин недавно је потписао мега уговор са "Теслом", тежак 16,5 милијарди, да је снабдева чиповима за четвороточкаше.

"Хјундаи" је у марту најавио изградњу челичане и фабрике електричних аутомобила у САД укупне вредности од 21 милијарде.

У маниру верног вазала, јужнокорејска влада је, као инструмент за додворавање америчком императору, формулисала програм под називом "Учини америчку бродоградњу поново великом", скраћено "МАСГА", а сва сличност са Трамповим предизборним слоганом је намерна.

У њему лидерску улогу има концерн "Ханва", који је у децембру прошле године откупио бродоградилиште у Филиаделфији.

Током преговора о царинама са блиским Трамповим сарадником Лутником, Сеул је понудио додатне инвестиције тог гиганта у америчку лучку инфраструктуру и обуку америчких радника, као и трансфер технологија.

Штавише, по извештавању новинске агенције Ројтерс, од поменутих 350 милијарди инвестиција, оквирно је договорено, чак 150 би требало да се слије у америчку бродоградњу. Ово, стога што САД у овом тренутку, изражено у тонама носивости, годишње праве мање од једног процента бродова света, док геополитички и економски ривал Народна Република Кина продукује више од четрдесет посто.

Јужна Кореја је други највећи светски бородоградитељ, земља која има посебно добру технологију за изградњу специјалних пловила попут оних која транспортују течни природни гас и друге хемикалије.

Преосталих 200 милијарди јужнокорејског капитала требало би да буде усмерено у америчку индустрију чипова, батерија, нуклеарне централе, биотехнологију, итд.

Јефтини руски гас налази се буквално на само пар стотина километара од Републике Кореје, али као држава која је релативно високо економски зависна од тржишта САД и на свом тлу има 28.500 америчких војника, она нема другог избора него да плати вишеструко више за увоз са друге стране огромног Тихог океана.