Немир у Сеулу и Токију због преговора са Трамповом администрацијом о увозним царинама

Азијски медији пишу о чињеници да су амерички и вијетнамски преговарачи постигли договор о ублажавању нових царина које влада председника Доналда Трампа намерава да уведе против буквално целог света.

Вијетнам, као држава која после НР Кине има највећи робни трговински суфицит са САД (у износу од 123 милијарде долара) био је "почашћен" изузетно високим царинама од 46 одсто, али ће оне бити редуковане на "само" 20 одсто, што значи да ће економски субјекти у тој многољудној држави југоисточне Азије, иако се суочавају са значајним губицима, ипак моћи да одахну јер је првобитна цифра била таква да је трговину чинила практично немогућом.

Постигнути споразум је неједнак и неправедан, нешто што би се могло упоредити са праксом из 19. века када су силе попут Уједињеног краљевства и Француске бомбардовањем с тешко наоружаних бродова присиљавале државе Азије да отворе своје луке и потпишу споразуме којима дају трговинске повластице нападачима на своју сопствену штету. Јер, јављају медији у Азији, Вијетнам је пристао да у потпуности либерализује своје тржиште за америчке производе, односно, укине све царине и нецаринске баријере, док Вашингтон, као што је већ речено, задржава царине од 20 одсто.

Влада у Ханоју обећала је и већу куповину америчких путничких авиона и делова, пољопривредних производа и пооштравање контроле у вези поштовања права на интелектуалну својину. Такође, високе царине од 40 одсто примењиваће се на робу кинеског порекла која у САД доспе преко Вијетнама, чиме се жели спречити покушај Кинеза да заобиђу високе царине против сопствене земље путем извоза кроз треће државе.

Опрез у Сеулу

У Јужној Кореји, где су председнички избори одржани почетком јуна и где је управо конституисана влада, тек предстоје преговори са Трамповом администрацијом. Република Кореја се суочава са претњом царина од 50 одсто на прерађевине од челика и алумијума и тарифама од 25 одсто на све друге производе.

Будући да се нова влада у Сеулу састоји од релативно прогресивних снага, које су, за разлику од конзервативаца који по правилу делују као чврсти следбеници спољне политике Вашингтона, блаже у односу према Северној Кореји и умереније у својим јавним наступима и политици према Кини и Русији, економисти и новинари у Јужној Кореји страхују да би управо њихова земља могла да послужи Трамповој (изразито антикинеској) администрацији као објекат на којем ће да демонстрирају моћ и упуте другим државама поруку у вези тога шта им се може десити ако не сарађују довољно.

Отуд, кажу, јужнокорејска влада помно проучава случајеве Вијетнама и Јапана, као примере дијаметрално супротних исхода - док је Ханој брзо и на време привео крају своје преговоре са САД, Токио ни после више од два месеца разговора то није успео, те ће, чини се, дочекати 9. јул, када треба да на снагу ступе Трампове царине, без споразума.

Забринутост у Токију

Управо је у Токију највећа забринутост, јер је тамошња влада у свом настојању да издејствује потпуну поштеду за јапнску аутомобилску индустрију од нових царина у износу од 25 одсто, или бар њихово драстично умањење, наишла на снажан отпор америчког преговарачког тима, пошто највећи део америчког дефицита у трговини са Јапаном управо потиче од увоза четвороточкаша.

Наиме, владајућа Либерално демократска партија (ЛДП), која чини окосницу владе у Токију, чини се, није могла да одустане од тражења крупне поштеде за највећу грану домаће индустрије и највећег извозника у САД - аутомобилску индустрију, јер се плаши губитка гласова на предстојећим изборима за Горњи дом парламента, заказаним за 20. јул. Из истог разлога није ни могла да Американцима пружи уверавања да ће откупити велике контигенте пољопривредних производа попут пиринча.

То јој је, међутим, донело снажне критике из Вашингтона - председник Доналд Трамп, на пример, је у свом необавезном реторичком стилу назвао јапанске преговараче "тврдоглавим" и "размаженим" и припретио још вишим царинама од 30 или чак 35 одсто (у односу на 25 посто на аутомобиле и делове за њих и 24 одсто на друге производе, колико оне сада формално износе).

Јужнокорејски коментатори оцењују, а јапански листови преносе, да је основни разлог за успех преговора Ханоја и Вашингтона вероватно то што је вијетнамска влада Американцима обећала да ће предузети све потребне мере да онемогући препаковање и преименовање кинеске робе и њен извоз у САД под вијетнамском заставом. То је за Вашингтон, који је у истом периоду настојао да у издејствује уступке кинеске владе (и успут економски ослаби Кину), био сегмент преговора од суштинског значаја.

С друге стране, примећују јужнокорејски новинари, јапански преговарачи нису успели да постигну договор са Вашингтоном јер, мада су понудили већу куповину америчке нафте, гаса и оружја, нису изашли у сусрет Американцима у делу који је њима био од највећег значаја, а то су аутомобили.

Супротстављени ставови

Илустрације ради, Јапан сваке године у САД извезе око 1,5 милиона аутомобила, док увезе само око 15.000 америчких возила. Годишње, још око 1,4 милиона јапанских возила произведених у Канади и Мексику нађе тржиште у САД. Отуд, председник Трамп и други високи званичници САД већ дуго сматрају да би влада у Токију морала да обезбеди услове за већи увоз америчких аутомобила, пре свега кроз укидање нецаринских ограничења.

Међутим, гледано са јапанске тачке гледишта, с обзиром да компаније попут "Тојоте", "Хонде" и "Нисана" у САД произведу преко три милиона аутомобила годишње, дупло више него што се увезе из самог Јапана, Токио је већ учинио довољно када су у питању крупне инвестиције у индустрију аутомобила у САД и запошљавање тамошњих радника.

Даље, у Јапану не постоје царине на увоз америчких аутомобила и мада постоје захтеви везани за безбедност возила, они су исти као и у још 60 других земаља и страни произвођачи попут "Мерцедес-Бенца" или "Фолксвагена" су их до сада испуњавали, па се не може сматрати да Токио нецаринским мерама подиже зидове искључиво против увоза америчких возила. Просто, популарност америчких аутомобила у Јапану је мала у односу на домаће и четвороточкаше немачке производње и ту лежи основни узрок за скромне увозне резултате.

Јапан, тако, има своје (легитимне) аргументе - један од њих, када је у питању пољопривреда, је и да је готово половина свог пиринча који увози већ америчког порекла, но, они изгледа нису били убедљиви за америчку страну.

У Земљи излазећег сунца зато са стрепњом али и резигнацијом очекују 9. јул, дан када би Трампове тарифе званично требале да ступе на снагу.

За очекивати је да ће јапанска влада имати више простора за уступке ако ЛДП освоји довољно гласова на предстојећим парламентарним изборима. Ипак, остаје да се види да ли ће их она заиста спровести и да ли ће се гнев Трампове администрације сручити баш на Јапан, или на суседну Републику Кореју, коју председник Трамп такође сматра за субјекта који деценијама економски искоришћава његову државу.