Читај ми!

Извоз Тајвана у матицу Кину пропорционално најнижи у последње две деценије  

У прошлој години је извоз Тајвана у матицу Кину чинио нешто више од 35 посто укупног извоза Тајвана, што је најнижи ниво у последњих 20 година, јављају источноазијски медији.  

Тајван је у 2023. години у матицу Кину, укључујући и Хонг Конг, извезао робе и услуга у износу од 152,2 милијарде долара, што представља 35,25 посто укупног извоза тог пацифичког острва, објавило је Министарство финансија у Тајпеју.

Тај новчани износ је за чак 18,1 одсто нижи него у 2022. години, када је матица Кина у тајванском извозу учествовала са око 38,8 процената.

Иначе, тајвански извоз је у 2023. укупно пао готово десет посто у односу на 2022. и износио 432,5 милијарди америчких долара.

Док се у новчаном износу и структури осетно смањило учешће матице Кине, прошле године тајвански извоз у Европу је забележио раст од скоро пуна три процента, досегавши 42,2 милијарде америчких долара.

И количина роба и услуга које су потекле са тог острва за САД се такође увећала, за 1,6 посто, достигавши износ од 76,2 милијарде долара.

Даље, мада се тајвански извоз у Јапан и земље АСЕАНА прошле године смањио неколико процената када је у питању апсолутни износ, удео који далекоисточна царевина и земље југоисточне Азије у њему заузимају се увећао.

Када политика умеша прсте у трговину

Мада матица Кина задржава позицију највећег трговинског партнера Тајвана, из наведених података је јасно да политика смањивања зависности од њеног тржишта, коју од поновног доласка на власт 2016. године, уз свесрдну подршку и охрабрење Вашингтона, спроводи владајућа Демократско-прогресивна партија, почиње да узима маха.

Та политика се састоји од преусмеравања тајванских инвестиција у земље југоисточне Азије и Аустралију, односно, Јапан и САД, и увођења царина на кинеске производе.

Њени резултати се, између осталог, могу видети и у чињеници да се из године у годину смањује број тајванских компанија и запослених који послују у матици.

"Храбрење" из Вашингтона на почетку мандата председника Џозефа Бајдена је у немалој мери имало форму политичког и економског притиска на тајванске компаније, нарочито оне које се баве производњом чипова, да изместе своје производне капацитете и Кине и, уз економски стимулус америчке владе, отворе нове фабрике у САД.

Сада већ, међутим, чини се, није ни потребан даљи подстицај америчке администрације за миграцију тајванских постројења из матице Кине, јер сами пословни људи с тог острва са 23 милиона становника осећају велику анксиозност у вези затегнутости политичких и војних односа између Тајпеја и Пекинга, односно, Вашингтона и Пекинга.

Они сада самоиницијативно настоје да заштите своје власништво и пословне интересе пребацивањем фабрика назад на Тајван или у Вијетнам и Тајланд.

Још један разлог за пад тајванског извоза у матицу у прошлој години, тврде стручњаци, је и то што се по окончању политике закључавања градова у Кини, односно, борбе против епидемије ковида 19, у њој смањила потражња за компјутерима и паметним телефонима.

Последњих година, нарочито поводом посете тадашње председавајуће Конгреса Ненси Пелоси, и матица Кина је уводила царине на поједине тајванске производе, што је такође делимично умањило обим трговине између Пекинга и Тајпеја.

четвртак, 25. јул 2024.
19° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару