Читај ми!

Асанж није обичан новинар, тврде амерички адвокати

Џулијан Асанж није био класичан истраживачки новинар, који би, током истраживања неке теме, подстакао потенцијалне узбуњиваче да се огласе, основна је теза америчке стране коју су изнели у наставку претреса пред Вишим судом у Лондону.

Пред Вишим судом у Лондону наставља се претрес по жалби оснивача Викиликса Џулијана Асанжа на одлуку о његовом изручењу у Сједињене Државе.

Џулијан Асанж је оптужен да је, објављивањем поверљивих америчких војних докумената, угрозио животе америчких војника, али и цивила у Ираку и Авганистану.

Јуче је суд саслушао Асанжов правни тим, који инсистира да њихов клијент не би добио правично суђење у Америци.

Адвокати тврде, а Вашингтон демантује, да је ЦИА припремала атентат на оснивача Викиликса док је живео у амбасади Еквадора у Лондону.

Данас свој став излажу амерички правници.

Судија Дејм Викторија Шарп извинила се због лошег тона на видео-линку због којег су више пута током два дана претреса прекидана излагања адвоката, укључујући и Клер Добин, која заступа америчку владу.

Основна теза америчке стране је да Џулијан Асанж није био класичан истраживачки новинар, који би, током истраживања неке теме, подстакао потенцијалне узбуњиваче да се огласе.

Клер Добин истиче да је оснивач Викиликса 2010. и 2011. године активно помагао тадашњем америчком војном аналитичару Бредлију Менингу, који је у међувремену променио пол и име у Челси Менинг, да "украде" поверљива војна документа.

"Реч је о документима у којима су без цензуре обелодањена имена људи, који су пружали информације Сједињеним Државама. Неки од њих су живели у ратним подручјима и репресивним режимима", истиче Добин.

"Тиме је он узроковао озбиљан и непосредан ризик да се невиним људима физички науди или да буду приведени и задржани у притвору на неодређено време", рекла је Вишем суду у Лондону Клер Добин.

Америчка страна тврди да је Асанж активно помагао Менингу да дешифрује лозинку за војне рачунаре, која би му омогућила да у њих провали анонимно.

Клер Добин оцењује да је Викиликс "активно потраживао поверљива документа", те да је то био својеврсан "позив на акцију"којем се Менинг одазвао.

На питање судија да ли прихвата оцену да је оптужница у осамнаест тачака против Асанжа без преседана, Добин је одговорила потврдно уз оцену да новинари и издавачи не могу да буду "изнад закона".

Судије Шарп и Џонсон неће данас обелоданити коначну одлуку по жалби Асанжовог тима, који настоји да спречи његово изручење Сједињеним Државама.

Дан одлуке о изручењу неизвестан

Није прецизирано када би та одлука могла да се очекује.

Уколико суд буде одбацио жалбу оснивача Викиликса, мало ко очекује изручење по кратком поступку.

Последњи правни лек Џулијан Асанж може да потражи на Европском суду за људска права у Стразбуру.

Упркос Брегзиту, Британија је потписница Европске конвенције о људским правима и самим тим Стразбур је надлежан и за случај Асанж.

Правни саветник "Амнести Интернешенала" Сајмон Кроутер сматра да "ако успеју да Џулијена Асанжа изруче Сједињеним Државама, новинари широм света мораће да чувају леђа".

"Гледаће преко рамена и бринути ако објаве материјал, који доказује озбиљна кршења људских права", предвиђа он.

Асанж је затвореник од априла 2019. године. Толико траје и кампања за његово ослобађање.

Џон Рис, шеф Кампање за ослобођење Асанжа, нада се да је она утицала на правосудни систем и политичаре у Британији.

"Међутим, они су тесни савезници Сједињених Држава. Оне су главна одскочна даска британске спољне политике и то је оквир кроз који они гледају на овај процес", објашњава Рис.

Историјат процеса изручења Џулијена Асанжа

Поступак против Асанжа је почео 11. априла 2019. године хапшењем оснивача Викиликса, који је претходно седам година живео у амбасади Еквадора у Лондону.

Процес пред судом почео је месец дана касније када је Асанжов тим адвоката оспорио правну основу за амерички захтев.

Суд је одбацио тај захтев тек у септембру 2020. године у јеку пандемије ковида 19.

Пар месеци касније, у јануару 2021. године, британски суд одбацио је захтев за екстрадицију због забринутости за Асанжово ментално здравље и могућности да дигне руку на себе како би спречио изручење.

Међутим, суд је правно ипак стао на америчку страну ускративши оснивачу Викиликса пуштање на слободу уз кауцију због опасности од бекства.

Крајем исте године усвојена је жалба америчке стране, те је коначна одлука о изручењу препуштена тадашњој министарки унутрашњих послова Прити Пател.

Први део 2022. године прошао је у установљавању ко је надлежан суд за жалбу.

Виши суд је Асанжов тим упутио на Врховни суд, који је одбио да саслуша жалбу уз образложење да за њу није пружена довољна правна основа.

Пошто је јуна те године министарка одобрила захтев за Асанжово изручење, уложена је жалба на ту одлуку, коју је годину дана касније Виши суд одбацио.

Дводневни претрес пред вишим судом у Лондону последња је шанса да британско правосуђе заустави изручење Џулијана Асанжа.

Асанж слабог менталног и физичког здравља

Џулијан Асанж због слабог здравља није присуствовао престресу, већ је остао у затвору Белмарш у јужном Лондону.

Његова супруга Стела претходно је изјавила да је његово ментално и физичко здравље "изузетно слабо", док га је Асанжов брат Габријел Шиптон описао као "изузетно деликатно".

"Џулијан је политички затвореник и живот му је угрожен. Оно што се догодило Наваљном, може да се догоди Џулијену", упозорава Асанжова супруга Стела.

среда, 16. октобар 2024.
10° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи