Мајка и ћерка из Србије данима заробљене на Реиниону због урагана “Белал”

Две држављанке Србије затекле су се на острву у Индијском океану у тренутку када га је погодио ураган. Док чекају да се евакуишу с острва, своје утиске о том доживљају пренеле су сараднику портала РТС-а и оснивачу Удружења "Адлигат.

Наташа Ђукић, светска путница из Крагујевца која живи на Криту, уместо туристичког разгледања рајског острва нашла се са ћерком усред ванредног стања које подразумева и забрану да се 36 сати излази из безбедних грађевина. Интернет и електронске везе на острву су поремећене, а засад је једна особа погинула.

“Данас је у подне престао да важи црвени аларм. У 12.05 као да је све становништво изашло на улицу. Продавнице и бензинске пумпе још нису радиле, а свуда су се формирали километарски редови. То нас је изненадило”, рекла је Наташа Ђукић.

Хотели су тако грађени да немају стакла на отвореном, него је увек између нека врста зида. Сваких неколико година слична олуја прође близу Реиниона, а у просеку на сваких десетак година прође преко самог острва.

“Закључали су нас у хотел и нисмо могли да изађемо. Међутим, на телевизији смо видели да је и на улицама било људи који су у томе проналазили узбуђење и желели да гледају океан током олује. Највише људи је управо тако повређено, када их је захватио велики олујни талас, иако нису били на самој обали", додаје.

Аеродром је остао затворен још шест сати по укидању црвеног аларма, када је отворен за хитне летове. Лет који је српска породица данас имала са Реиниона, отказан је.

“Реинион је званично део Француске и, самим тим, и Европске уније, али су прекршили многа правила и законе у вези са међународним транспортом. Нико нам се није обратио, ми смо покушавали да дођемо до представника авио-компанија, власти, било кога – никакву информацију не можемо да добијемо, осим да је аеродром у Маурицијусу, где је требало да летимо, поплављен. На стотине људе окупило се око улаза у аеродром. Не знамо када ћемо, и како, одавде отићи. По европским прописима морали би да нам обезбеде смештај и основне потрепштине, а не ми да се сами сналазимо”, говори у даху Наташа Ђукић, додајући да су дуж путева почупани електрични водови и да се свуда види на стотине поломљених стабала.

Већина путева је била затворена све до данас, а поломљена стабла се још свуда могу видети. Улице су прекривене клизавим лишћем што вожњу чини нарочито опасном.

“Свуда су екипе са посебним усисивачима које то скупљају. Веома су организовани, одмах су сви почели да чисте, да пакују побацане ствари, лишће, дрвеће, већ после неколико сати већи део је уклоњен”, каже Наташа.

Истиче да је данас успела да се прошета и изађе на обалу.

“Било ми је веома тешко да видим на хиљаде гнезда оборених на земљу. Веома волим животиње и та сцена ме је погодила”, каже Наташа, истичући да оваква природна непогода оставља страшне последице у животињском и биљном свету којем су потребне деценије да се опорави.

Овај текст и снимци не смеју се преносити или преузимати без дозволе аутора.

петак, 12. април 2024.
25° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво