Четвртком у 9: Нагорно-Карабах – лекција са Кавказа

Први рат за Нагорно-Карабах трајао је шест година, други шест недеља, трећи ни шест дана. Епилог је да та непризната држава престаје да постоји 1. јануара, а више од 100.000 Јермена је напустило тај простор на територији Азербејџана и за собом оставило празне градове.

Геополитички коментатор Предраг Рајић је рекао за РТС да није склон томе да повлачи паралеле између различитих геополитичких процеса, иако сцене из Нагорно-Карабаха подсећају на оно што нам је најближе.

"Наравно да се оживе на та сећања када је реч о Србима. И на 1995, и на 'Бљесак' и 'Олују' и на 2004, на погром на КиМ и на још неке, нажалост, егзодусе, рецимо Срба из Сарајева 1995. такође", рекао је Рајић.

Оценио је да ове сцене највише подсећају на сцене Азербејџанаца који су од 1992. до 1994. године напуштали Нагорно-Карабах и седам области које окружују Нагорно-Карабах и које су Јермени у том рату заузели.

"То је међународно призната азербејџанска територија и Јермени су држали безмало 24 посто азербејџанске територије под својом војном управом до 2020. године", истакао је Рајић.

Србољуб Пеовић са Института за европске студије рекао је да има сличности са Балканом, у смислу да има више етничких група које су живеле заједно, док је сада у току процес форсирања националних држава, и да има и комунистичких утицаја на живот, друштва и идентитет.

"Међутим, мислим да има и неких разлика. Конкретно, када се позовемо на егзодус Јермена из Нагорно-Карабаха, истакао бих једну разлику, а то је на пример да Азербејџан није направио војну операцију да исели становништво. Оно је можда приморано блокадом од децембра прошле године да се фактички исељава и сада са војном операцијом, али немате, бар за сада не знамо да постоји икакав план за исељавање Јермена у потпуности", рекао је Пеовић.

Истакао је и да је Азербејџан пун националних мањина, попут Талиша и Лезгина, и додао да нема планова за планско исељавање Јермена као што су постојали за Србе у Хрватској 1995. године.

Новинарка РТС-а Биљана Радуловић, која је пре два месеца била у Нагорно-Карабаху, рекла је да је у граду Шуши могла да види ствари због којих бих се наслутио овакав епилог.

"Нас је водило азербејџанско министарство спољних послова. То је организована тура која је сигурно и контролисана на неки начин и у граду Шуша који посматра Степанакерт, који је сада потпао под азербејџанском контролом. Деловао је као једно мало острво које је остало ван азербејџанске контроле. И 2020. године када су се руски мировњаци појавили, тада се и зауставила, бар су тако нама пластично објаснили, азербејџанска офанзива и њега су тада чували руски мировњаци", рекла је Биљана Радуловић.

Додала је да се Степанакерту прилазило искључиво путем војних пунктова, као и да је у Шуши било места која нису била за снимање.

"Један од мештана нам је рекао – то ће свакако бити наше и довољно нам је три дана", истакла је Биљана Радуловић и додала да су били изненађени таквом изјавом, пошто су се тада у преговоре укључили и Брисел и Вашингтон.

Емисију Четвртком у 9 о Нагорно-Карабаху у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.