Стармергедон се обистинио – Велика Британија из двопартијског прелази у вишепартијски систем

Судећи према тренутним резултатима, предвиђања да се британском премијеру спрема Стармергедон су се обистинила. Владајући лабуристи губе чак и општине, које су држали од њиховог оснивања.

Активисти владајуће странке, који су у недељама пред изборе обилазили терен, откривају да грађани уопште неће ни да разговарају са "Стармеровим представницима".

Неповољно мишљење о британском премијеру има чак шездесет седам одсто грађана чиме Стармер држи титулу најнепопуларнијег премијера у британској историји.

Замерио се пензионерима укидањем новчане помоћи за зимски огрев. Довео је пољопривреднике до очаја због увођења пореза на наслеђивање пољопривредних имања. Ударио је на мала и средња предузећа новим наметима. Оштетио је рибарску индустрију једностраном одлуком да рибарима из Европске уније да право коришћења британских вода у наредних дванаест година.

Иако британска привреда на папиру бележи раст, она је на позитивној нули, а позитивни економски трендови приписују се фискалној политици његовог претходника конзервативца Ришија Сунака.

Стармер се доживљава и као фактор, који доприноси националним и верским поделама.

Јеврејска заједница му замера што не успева да је заштити од рекордног пораста напада и антисемитских инцидената. Муслиманска заједница му замера оно што сматра млаким одговором на израелску акцију у Гази, коју већина Британаца сматра геноцидом.

Хришћани му замерају оно што називају "двоструким правним аршинима" тј. благим или недовољним казнама за масовно силовање малолетница и младих девојака у сиромашним деловима земље од стране, махом група старијих мушкараца, пореклом из Пакистана, у време док је Стармер био на челу државног тужилаштва.

Шкоти му замерају да је запоставио колевку лабуризма. Велшани не опраштају чињеницу да је та регија и после Брегзита остала најсиромашнија у Европи.

Из Вестминстера у медије већ цуре мишљења лабуристичких посланика да, ако се овако настави, "смрт Радничке партије изгледа извесном".

Стармера не воле чак ни они, који желе да умру, јер парламент није усвојио помпезно најављивани Закон о еутаназији.

У том контексту, британски премијер изашао је рано јутрос пред бираче, признао катастрофалне резултате за лабуристе и преузео за њих одговорност.

Но, оставка, коју све нације нескривено прижељкују, је изостала.

"Нећу се окренути и отићи, а земљу поринути у хаос", поручује Стармер.

Реформисти преузимају упоришта лабуриста у Енглеској

Бирачи су гласали за одборнике у стотину тридесет шест од триста седамнаест општина у Енглеској.

Лабуристи су покушали да одложе изборе у делу општина уз образложење да намеравају да им прекроје границе, те да је гласање бесмислено.

Ту одлуку оборио је Врховни суд као „неуставну и недемократску“ што је само продубило непопуларност владајуће странке.

Резултати локалних избора у Енглеској додатно су сложени, јер се у многим општинама бира само трећина одборника.

Зато, на први поглед, дебакл лабуриста не би требало да изгледа толико катастрофалан колики у ствари јесте.

До поднева је потврђено да владајућа странка губи традиционална упоришта на северу и североистоку Енглеске и губи већину у Лондону.

Гласови цуре из лабуристичке кутије како ка тврдо десним реформистима Најџела Фаража, тако и еколошким комунистима странке Зелених.

У Лондону су лабуристи до јуче контролисали двадесет једну од тридесет две општине.

Но, до поднева је општина Хаверинг на североистоку престонице, поприште немира грађана због сексуалних напада имиграната смештеним у локалне хотеле на локалне жене и девојке, очекивано прешла у руке реформиста.

Лидер реформиста Најџел Фараж тај резултат назвао је „историјским помаком у британској политици“ и најавио да ће лабуристи "бити збрисани".

Реформисти су недвосмислено највећи победници ових избора.

Преотимају одборничка места како лабуристима, тако и конзервативцима широм земље.

Очекују да ће узети неколико општина на југу Лондона.

Њихови бирачи махом нису факултетски образовани.

Шездесет одсто њихових бирача чине млади што указује на тренд даљег раста популарности.

Зелени лете на крилима популарности новог лидера Зака Поланског, који је, први пут у историји, успео да створи истински националну партију фокусирану на социјална питања и заштиту човекове околине.

Хакни, на истоку Лондона, традиционално упориште лабуриста, добио је прву градоначелницу из странке Зелених – вредну и популарну Зои Габет.

Очекује се да, осим Хакнија, преотму и традиционална упоришта лабуриста у Харингеју и Ислингтону на северу Лондона.

Конзервативцима се, међутим, назире светло на крају тунела у који су ушли после историјског пораза на општим изборима 2024. године.

Иако губе број одборника, торијевци успевају да задрже општине у којима имају већину.

Успели су чак и да од либерал-демократа врате централну лондонску општину Вестминстер.

Аналитичари такав релативан успех приписују чињеници да је лидерка Конзервативне странке Кеми Бејденок једини политичар у Британији чија популарност бележи сталан, мада умерен, раст.

Она се јутрос обратила бирачима управо из Вестминстера и најавила „повратак конзервативаца“.

"Обећала сам да ћу обновити нашу странку. Рекла сам да ћемо градити од темеља после најгорег пораза у историји и сада свуда где се кандидујемо видимо знаке те обнове", рекла је лидерка конзервативаца Кеми Бејденок обећавајући да је то "тек почетак, а не крај".

И либерал-демократе успевају да задрже општине на југозападу Лондона и југу Енглеске, али не успевају да благи раст броја одборника преточе у нове општинске већине.

Статистичари указују да је за то разлог чињеница да, упркос бројним инвентивним и необичним активностима и акцијама, лидер либерал-демократа Ед Дејви није препознатљив за већину бирача чиме његова странка пропушта историјску прилику да капитализује пораз лабуриста.

Тиме Лондон постаје подручје без апсолутне већине једне странке.

Већ се чују гласови да треба укинути градску скупштину и место градоначелника на чији буџет отпада четвртина високог месечног општинског пореза, који плаћају сви грађани.

Велики број општина нема апсолутну већину што не иде на руку реформистима са којима нико неће у коалицију – барем за сада.

Међутим, они ће имати већину у свим брегзитерским општинама чиме ће контраст између еврофилних и еврофобних делова земље бити продубљенији и наглашенији.

Опоравак Шкотске националне партије

У Шкотској су до поднева проглашена само два посланичка места у регионалном парламенту Холируду.

Једно је припало либерал-демократама, а друго Шкотској националној партији.

Гласови лабуриста преливају се реформистима, а њихова непопуларност погодује Шкотској националној партији.

Такав стицај околности вратио је националисте из политичке коме у којој су се нашли после низа корупционашких скандала у чијем је центру била бивша лидерка Никола Стурџен.

На руку има иде и политичко умеће новог лидера и политичког ветерана Џона Свинија, који акценат ставља на побољшавање здравства и смањење трошкова живота.

Шкотски лабуристи месецима позивају на оставку Кира Стармера, али то дистанцирање им није много помогло на биралиштима.

Иако реформисти уживају подршку двадесетак одсто бирача, питање је у којој мери ће тај нагли скок популарности успети да преточе у посланичке мандате у већинском систему у којем "победник узима све" – целу изборну јединицу.

Зато може да се деси да Шкотски националисти освоје не само пети узастопни мандат од стварања регионалне владе деведесетих година прошлог века, већ да пређу магичну бројку од шездесет пет посланика, која би им омогућила покретање питања новог референдума о независности.

Аналитичари у Единбургу истичу да за тако нешто ипак нема апетита ни у Холируду, ни у Вестминстеру.

Боре да! Добар дан за велшке националисте

Ако је Шкотска колевка радничког покрета, Велс је његово упориште.

Лабуристи контролишу најсиромашнију регију Европе од 1922. године.

Велс је и једина регија у Великој Британии где је гласање пропорционално, а не већинско.

Од данас та контрола сели се или у руке Плаид Камрија – Велшке партије или реформиста, који ће велшки парламент – Сенед Камри – поделити на равне части.

С обзиром да нико неће имати апсолутну већину, предност имају националисти, јер ниједна странка неће у коалицију са реформистима.

Иако до поднева резултати нису познати, велшки лабуристи су већ саопштили да нису у прилици да одлучују о саставу нове владе.

Позивају на оставку Кира Стармера кога криве за историјски пораз.

Крај двопартијског система

Трајна заоставштина јучерашњег гласања је не толико апсолутни дебакл лабуриста, колико крај двопартијског система у Великој Британији.

Уместо торијевско-лабуристичке клацкалице, политичко игралиште вртеће се на вишепартијском рингишпилу.

То значи да ће прави победници бити не само странке са највише гласова, већ оне, које могу да вешто преговарају и стварају коалиције како на локалном, тако и на регионалном и националном нивоу.