Читај ми!

Бајденов оштар поглед ка Сенату – забрана оружја у лавиринту Устава, закона и лобија

Председник САД Џозеф Бајден, након пуцњаве у школи у Тексасу, апеловао је на Конгрес, у којем се републиканци већ дуго противе доношењу ограничења за ношење ватреног оружја, да се коначно супротстави оружаном лобију и спречи нова страдања у масовним пуцњавама. Таквих инцидената у новијој америчкој историји не мањка, поготово у државама попут Тексаса, у којима је ношење оружја дозвољено чак и студентима и професорима.

Џозеф Бајден је током обраћања из Беле куће упутио саучешће породицама жртава пуцњаве у основној школи у граду Јувалде у Тексасу и изразио огорчење због неуспеха америчких законодаваца да донесу строже законе о оружју, за које сматра да би спречили пуцњаве у школама.

"Као нација, морамо да се запитамо када ћемо, за име бога, да се супротставимо оружаном лобију. Мука ми је и уморна сам од овога. Морамо да делујемо. Немојте ми рећи да не можемо да утичемо на овај покољ", рекао је Бајден.

Председник САД, који је и раније ове године инсистирао на забрани куповине комплета за склапање "оружја кућне израде", које људи могу да набаве на интернету или у продавници без провере порекла оружја, истакао је да је време да се бол претвори у акцију.

"Морамо јасно ставити до знања сваком изабраном званичнику у овој земљи – време је да се делује", нагласио је Бајден.

Током обраћања, председник САД је подсетио на пуцњаву у основној школи "Сенди Хук", која се догодила 2012. године за време Обамине администрације у којој је Бајден био потпредседник.

"Надао сам се да када постанем председник то више нећу морати да гледам. Још један масакр. Основна школа, лепи, невини ученици... И колико је десетина невине деце, која су била сведоци онога што се догодило, видело своје пријатеље како умиру као да су на бојном пољу, за име бога", истакао је Бајден и навео да је од пуцњаве у "Сенди Хуку" било више од 900 инцидената у којима је неко рањен из ватреног оружја.

Пуцњава у школи "Сенди Хук" – једина смртоноснија од Јувалдеа

Пуцњава у основној школи "Сенди Хук" у Њутауну у савезној држави Конектикат, на коју је Бајден подсетио, једина је која је у САД однела више живота од масакра у Јувалдеу.

Тада је, двадесетогодишњи Адам Ланза убио 26 људи, од којих су 20 била деца старости између шест и седам година, а шесторо запослени у школи.

Ланза је пре пуцњаве у школи убио и своју мајку, а по доласку полиције извршио је самоубиство.

Породице жртава и појединци који су преживели напад тужили су 2015. године "Ремингтон", произвођача полуаутоматске пушке којом је извршен масакр, наводећи да компанија никада није требало да рекламира и на слободном тржишту продаје тако опасно оружје.

Тужбу је поднело девет породица. Иако закони САД штите произвођаче оружја од цивилних тужби, они су тврдили да је маркетинг "Ремингтона" допринео томе да до масакра дође. 

"Ремингтон" је касније пристао да у оквиру нагодбе исплати 73 милиона долара и дозволи породицама да објаве бројна документа, међу којима су и она која показују како је компанија рекламирала оружје.

То је био први пут да је у Америци произвођач оружја проглашен кривим за масовни злочин

Крвава историја масовних пуцњава у Тексасу

Када је у питању Тексас, масакр у Јувалдеу је од 2009. године осма масовна пуцњава на јавним местима. Од тада је у сличним инцидентима убијено више од 60 људи, укључујући и полицајце, а поједини напади су били мотивисани расном или верском мржњом.

После два инцидента у војној бази "Форт Худ" у којима је у новембру 2009. и априлу 2014. године убијено укупно 16 људи, број масовних пуцњава у Тексасу се нагло повећао као и списак жртава.

У јулу 2016. године пет полицајаца је убијено у Даласу за време протеста због страдања двојице Афроамериканаца током полицијских интервенција у Минесоти.

У баптистичкој цркви у градићу Сатерленд Спрингс, новембра 2017. убијено је 26 и рањено 20 особа током јутарњег богослужења.

Шест месеци касније, у мају 2018. године, малолетни ученик је убио осам ђака и два наставника у средњој школи "Санта Фе" близу Хјустона.

У августу 2019. мушкарац се довезао из предграђа Даласа у Ел Пасо и почео да пуца на људе у тржном центру "Волмарт", циљајући углавном Латиноамериканце. Убио је 23 особе и ранио 25 пре него што је напустио радњу и предао се.

Касније тог месеца, у градовима Одеса и Мидленд седам људи је убијено, а 25 повређено у пуцњави. Нападача, који је тог јутра отпуштен са посла, убили су полицајци испред биоскопа у Одеси.

Наоружани и студенти и наставници 

Право грађанина да поседује оружје има дубоке корене и штити га Други амандман на амерички Устав, иако свака савезна држава може законима да га прилагоди и ближе уреди.

Оружје је помогло каубојима, траперима и досељеницима да "припитоме" Дивљи запад и заштите себе и своју имовину у непрегледној дивљини, али се у модерном друштву, када је оружје ефикасније и лакше за употребу, а безбедност грађана гарантована институцијама, често сматра архаичним и превазиђеним.

Да се Џозеф Бајден у покушајима да ограничи право на ношење оружја бори са традицијом која је у појединим америчким државама дубоко укорењена, најбоље показује начин на који су законодавци у Тексасу покушали да спрече масовне пуцњаве.

Док су поједине савезне државе, подстакнуте управо пуцњавом у Њутауну, усвојиле законе који ревидирају и ограничавају право на ношење оружја, у Тексасу су решење проблема видели потпуно супротно – дали су приоритет правима из Другог амандмана и омогућили грађанима да буду наоружани и на местима где је раније било забрањено.

Годину дана након пуцњаве у Конектикату усвојен је Закон о заштити деце Тексаса који је школама дао могућност да одреде запослене – "школске маршале", који ће проћи обуку и бити овлашћени да носе оружје и реагују у ситуацијама када су животи ученика и запослених непосредно угрожени.

Неколико година касније, Тексас је усвојио и закон који дозвољава студентима и професорима универзитета да долазе наоружани на предавања, уз образложење да су студенти "лаке мете" у случају напада на универзитетске кампусе и да им је раније једина опција била да се "сакрију иза клупе или да се праве мртви када неко пуца у њих".

Универзитетима је остављена могућност да утврде сопствена правила о томе где се пиштољи носе и како се чувају, али власницима дозвола за ношење оружја, који морају имати најмање 21 годину, допуштено је да носе своје ватрено оружје чак и у кампусима и зградама факултета.

понедељак, 24. јун 2024.
22° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару