Молитвени доручак код Обаме

У Вашингтону је одржан традиционални Молитвени доручак. Домаћин Барак Обама поручио је да се моли да политичари врате дух учтивости и превазиђу међусобне поделе.

Обама је на традиционалном скупу рекао да поделе у Вашингтону нису ништа ново, али да "постоји осећај да има нечег различитог сада, да је нешто покварено", "да политичари у Вашингтону не служе људима као што би требало".

Амерички председник је рекао да се водећи амерички политичари брзо уједине у време кризе, али да када је реч трајнијим проблемима, конгресмене превлада идеологија и надметање за моћ. Обама је од њих затражио да уз помоћ вере превазиђу поделе и уједине се око заједничких циљева.

"Можете оспоравати моју политику а да не оспоравате моју веру. Или, исто тако, моје порекло", рекао је Обама посредно одговарајући на примедбе да није рођен у САД, што је услов да неко дође у Белу кућу.

На Молитвеном доручку који сваке године већ више од пет деценија у "молитви за Америку" окупља председника САД, чланове Конгреса, високе представнике тамошње администрације и званичнике из читавог света присуствује око 3.000 политичара.

На традиционалном скупу присуствовали су потпредседник Џозеф Бајден, државна секретарка Хилари Клитон и Хосе Луис Сапатеро, премијер Шпаније која председава Европској унији.

У вашингтонском хотелу Хилтон данас су били потпредседник Владе Ивица Дачић и принц Александар Карађорђевић и лидер СПО-а Вук Драшковић са супругама, као и шеф економског тима ДСС Ненад Поповић, функционер Г17 Плус Влајко Сенић, адвокат Зденко Томановић и бивши главни инспектор полиције Владимир Божовић.

Министар Дачић је изјавио Танјугу да је пре почетка свечаног дела Молитвеног доручка разговарао са шпанским премијером Сапатером, чија земља тренутно председава Европској унији.

За његовим столом у вашингтонском хотелу "Хилтон" на Молитвеном доручку били су председавајући Савета министара БиХ Никола Шпирић и председник Скупштине Републике Српске Игор Радојичић.

Шпански премијер почасни говорник

Почасни говорник на педесет осмом молитвеном доручку био је шпански премијер Хозе Луис Сапатеро, чија земља председава Европској унији. Он је говорио о потреби да се отвори што више радних места за оне који су остали без посла због светске економске кризе. Сви који су изашли за говорницу вашингтонског хотела Хилтон нису у молитвама заборавили Хаићане унесрећене разорним земљотресом.

Традиција окупљања на Молитвеном доручку установљена је пре више од 50 година, за мандата председника Двајта Ајзенхауера, који је са групом конгресмена дошао на идеју да организује заједнички скуп чија би окосница била молитва за Америку.

Идеја је била да се помогне у превазилажењу тадашњих подела у америчком друштву, налик на оне које и данас постоје између плаве - демократске и црвене - републиканске Америке, а за коју се амерички председник Обама заветовао да ће је превезићи.

Званични домаћин догађаја је амерички Конгрес и то два члана врховног законодавног тела - по један из републиканске и демократске странке, а организација скупа је поверена неформалној конзервативној хришћанској организацији "Фелоушип фаундејшон", познатој још и под називом "Фамиља."

Прве делегације из иностранства позване су тек пре око 30 година и обично чине око трећину гостију.

Педесетак званица са Балкана

За Балкан је обично резервисано око 50 места, од којих око 15 за Србију. Иако се у српској јавности позиви на Молитвени доручак често тумаче као својеврсно признање председничке администрације, званице заправо позивају, пе свега, конгресмени и чланови "фелоушипа".

Администрација САД има право и на одређени број гостију и обично предлаже високе стране званичнике.

Сви позиви на крају се координирају са организационим комитетом, јер постоје чврсто одређене квоте за сваки регион и сваку америчку државу, а о томе ко ће се наћи на коначном списку одлучују колико функција и углед одабраних, толико и лична познанства, а понекад и чињеница да су претходних година већ били позивани.

Ранијих година међу угледним званицницима из Србије био је председник Борис Тадић, пре него што је ступио на председничку дужност, лидер ДСС-а Војислав Коштуница и председник Спољноплитичког одбора Скупштине Србије Драгољуб Мићуновић.

Реч је, заправо, о манифестацији која траје више дана и која, поред централног догађаја у четвртак, коме присуствује председник САД, подразумева и низ пратећих догађаја, попут заједичких састанака са конгресменима или тематских скупова и семинара.

Десет одсто трошкова покрива Конгрес, исто толико се обезбеђује из донација, а котизацију плаћају само "домаћи" гости.