Бог као посао – како Католичка црква у Шпанији производи елиту која јој је одана

Две године од почетка пандемије, у Сахагун на северу Шпаније поново навраћају Немци, Британци и Американци. Они иду Путем Светог Јакова и задржавају се у овом месташцу где је Исусове ускрснуће поново обележено као народно славље, са литијама, оркестром и много хране и алкохола.

"Некима можда делује чудно. Али Исус је својом смрћу ослободио људе грехова, тако то виде Шпанци", прича Енрике Санчо, стручњак за религијске обичаје и њихов утицај на туризам.

Према подацима шпанске Надбискупске конференције, у земљи постоје 92 католичке прославе са печатом "национално туристичког интереса", док су 42 од "међународног" интереса.

Рецимо ускршње процесије у Севиљи и Малаги, молитве Девици из Росија у покрајини Уелви, или чувени празник у Памплони када бикови јуре улицама града.

Рачуна се да се око религијских прослава обрне толико новца да то чини три одсто шпанско БДП-а.

"Помпезне религијске прославе су главни разлог што је Шпанија била омиљена дестинација Европљана током ускршњих празника", каже Санчо.

Више дружење него вера

Ходочаснике воле и хотелијери и угоститељи. Јер, према једном истраживању Универзитета Сантјаго де Компостела, они издвајају двоструко више новца него други туристи.

"Посебно Американци и Корејци", каже Мигел Фернандез, члан братства у Сахагуну које организује ускршње прославе.

Удружење узгајивача бикова рачуна да се током Санферминеса у Памплони (почиње 6. јула) од туриста заради око 45 милиона евра сваке године.

Додуше, није баш најјасније порекло прича о Светом Фермину, у чију част се бикови терају кроз град, баш као што се не зна да ли је апостол Јаков стварно сахрањен у катедрали Сантјага де Компостеле. Путем Светог Јакова иде све више људи, сада их је близу 400.000 годишње.

"Ту се више ради о заједништву него о вери. То се свиђа странцима. Зато Шпанија има невероватан потенцијал на овом пољу", каже Енрике Санчо.

Шпанија је заједно са латиноамеричким земљама успоставила и посебан конгрес о религијском туризму. Прошле године одржан је у Памплони, најбољем примеру како религија постаје економски фактор за цео регион. Тамо је ултра-конзервативна прелатура Опус Деи отворила Универзитет Наваре који се броји у најбоље у земљи.

Додуше, у Шпанији је до сада откривено око 600 случајева сексуалног злостављања унутар цркве, као и бројни корупционашки скандали, али послу са религијом то ништа није нашкодило.

Хиљаде школа

Део разлога крије се у томе што Католичка црква у Шпанији и после пада диктатуре преузима улогу државе у бројним областима. Црквене школе и универзитети се броје у најбоље, а црква разним активностима "штеди" држави новац из буџета.

Тако је процењено да је рецимо 2016. одине Црква потрошила 1,4 милијарду евра, иако од црквеног пореза приходује пет пута мање.

Укупно 69 диоцеза, 23.000 парохија и 750 манастира баве се пословима вртића, народне кухиње и другим социјалним задацима.

То је и залог за будућност саме позиције цркве. Тренутно око 1,5 милиона деце похађа неку од 2.586 католичких образовних институција. Поређења ради, Немачка нема ни половину католичких школа од тог броја иако има скоро двоструко више становника.

За утицај на економију и политику су ипак пресудне пословне школе које воде Језуитски ред и Опус Деи. Симпатизери ове две организације су на свим важним местима у Шпанији. Ранији министар економије Луис де Гиндос јавно се говорио да је привржен Опус Деи.

Шпанска социјалистичка Влада данас покушава да смањи утицај цркве, али то делује као немогућа мисија. "Вера је у Шпанији више него другде део културе и туризма. И атеисти иду на ходочашћа и учествују у процесијама", закључује Санчо.