Ђурић у Савету безбедности УН: Иза привидног мира на КиМ крију се страх, притисци и неизвесна будућност Срба

Говорећи о пресудама у Хагу, Ђурић је истакао да се правда не сме примењивати селективно и да ниједна жртва не сме бити заборављена због политичких интереса. Позвао је на поштовање међународног права, наставак дијалога и испуњавање преузетих обавеза.

Ђурић је подсетио да су 16. септембра Хашим Тачи, Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи првостепено проглашени кривим за ратне злочине. Навео је да се пресуда, између осталог, односи на 96 убијених људи, али и указао на злочине над Србима који, како је рекао, нису добили одговарајући судски епилог.

"Али правда је морала да оде и корак даље. Оптужбе за злочине против човечности нису довеле до осуђујућих пресуда, док су многи, многи други злочини остали некажњени – од убиства српских жетелаца у Старом Грацком до убистава на Радоњићком језеру, као и прогона и масовног егзодуса Срба и других неалбанаца. Правда се не може сматрати задовољеном док толико жртава и даље чека одговоре", навео је Ђурић.

И Срби су били жртве ратних злочина

Истакао је да се страдање Срба, њихово прогонство и уништавање цркава, манастира и других светиња не смеју изоставити из сагледавања догађаја на Косову и Метохији.

"Ратови и оружани сукоби никада нису црно-бели. То су сложене, вишеслојне трагедије у којима се страдање не може свести на један наратив о жртвама и починиоцима. Морамо имати храбрости да се суочимо са целокупном истином: и Срби су били жртве. Били су прогоњени, отимани, убијани и протеривани из својих домова на Косову и Метохији. Као православни хришћани, гледали су и како се нападају и уништавају њихове цркве, манастири и светиње. Њихово страдање не може се избрисати из историје само зато што се не уклапа у нечији погодан политички наратив", рекао је Ђурић.

Осврнуо се и на реакције појединих политичких представника у Приштини и Тирани на пресуду, оцењујући да величање осуђених и оспоравање судских одлука подривају поверење у правду.

"Уместо позива на преиспитивање, неке од најистакнутијих политичких личности у Приштини и Тирани реаговале су нападима на пресуду и величањем оних који су осуђени. Аљбин Курти је назвао пресуде 'неприхватљивом неправдом'. Председник Албаније Бајрам Бегај изјавио је да ништа не може укаљати ОВК и поновио је слоган 'Слобода има име'. Али жртве су имале имена. Оне нису биле фуснота у туђем националном наративу. Нису биле непријатност чију одговорност треба избећи. Била су то људска бића, Срби, Албанци и други, чија су права и животи били важни", указао је Ђурић.

Нагласио је да индивидуална одговорност не значи колективну кривицу албанског народа и да правда мора бити иста за све.

"Тражимо правду за сваку жртву, и српску и албанску. Не српску верзију правде. Не албанску верзију правде. Правду која је иста за све", истакао је Ђурић.

Политички притисци не смеју да ометају рад правосуђа

Указао је и на измене које је усвојио парламент у Приштини, а које се односе на мандат Специјализованих већа Косова. Позвао је на заштиту сведока и спречавање политичког мешања у рад правосудних институција.

"И сама Европска унија саопштила је да су те измене у супротности са међународним обавезама Приштине и позвала је на поштовање независности суда и заштиту сведока. Размислите какву поруку то шаље. Најпре суд донесе одлуку. Потом политички лидери осуде његове закључке. А затим политичари покушају да промене правила по којима тај суд поступа. Како у таквим околностима сведок, који је сведочећи угрозио безбедност своје породице, може имати поверења у правду?", упитао је Ђурић.

Одсуство сукоба није исто што и постојање безбедности

Осврћући се на извештај генералног секретара Уједињених нација, Ђурић је оценио да опис ситуације на северу Косова и Метохије као мирне, али крхке, захтева посебну пажњу. Упозорио је да привидни мир не значи да људи живе без страха и притисака.

"Када су школе и здравствене установе угрожене, када су институције затворене, када се исплата плата или пружање социјалних услуга ометају, свакодневни живот постаје средство политичког притиска. И ти притисци нису измишљени. Извештај бележи затварања и поремећаје у раду институција од којих Срби зависе, рушење њихових кућа и имовине у околини језера Газиводе, као и озбиљне наводе о полицијском злостављању. За те српске породице порука је поражавајућа: њихови домови, имовина и будућност могу им бити одузети у сваком тренутку", истакао је Ђурић.

Указао је и на нерешено питање повратка српских судија, тужилаца и судског особља.

Ђурић је поручио да заштита приватне својине, права на дом и права на правну заштиту не сме да зависи од националности.

Говорећи о хапшењима након обележавања Видовдана на Газиместану, навео је да је ухапшено 37 људи, међу којима и једно малолетно лице. Према његовим речима, особље УНМИК-а задужено за људска права уочило је повреде код неколико притвореника који су пријавили злостављање током превоза и боравка у притвору.

Ђурић је упозорио да низ таквих догађаја, посматран у целини, ствара осећај несигурности и неизвесности међу Србима на Косову и Метохији.

"Порука коју чују расељени Срби гласи: не враћајте се. Порука онима који су остали гласи: научите да живите без институција од којих зависите. А онима који заштиту траже у споразумима поручује се: чак и потписана обавеза може годинама остати неиспуњена. То су поруке које шаље свакодневна стварност. Оне су неприхватљиве у Европи која тако често, и с правом, говори о људским правима", навео је он.

Ђурић је навео да је и Европска унија документовала прекомерну употребу полицијске силе и недолично поступање на северу Косова и Метохије.

"За Србе је север Косова постао полицијски протекторат, у којем су застрашивање и насиље над цивилима постали део свакодневног живота", указао је Ђурић.

Ниједан Србин међу онима који су се вратили

Министар је посебно указао на податак из извештаја да се током извештајног периода добровољно вратило 47 припадника невећинских заједница, али да међу њима није било Срба.

"Ниједан од њих није био Србин. Ниједан једини", нагласио је Ђурић.

Оценио је да повратак расељених не подразумева само обнову куће већ и гаранције да ће људи моћи да задрже своју имовину, да им деца безбедно иду у школу, да имају приступ здравственој заштити и да ће њихова права бити заштићена.

Говорећи о српском православном и културном наслеђу, истакао је значај манастира Грачанице, Високих Дечана и Пећке патријаршије, као и потребу да се њихова безбедност обезбеди трајним мерама, а не накнадним уверавањима.

Позвао је да све измене безбедносних аранжмана у Високим Дечанима и на главном мосту преко Ибра буду засноване на поузданим безбедносним проценама и консултацијама, уз нагласак на неопходну улогу КФОР-а.

Указао је и на потребу да се истраже све веродостојне информације о несталим особама, укључујући осам локација идентификованих посредством Радне групе за нестала лица, на којима би могли бити пронађени посмртни остаци српских жртава и припадника других невећинских заједница.

"Право сваке породице на истину не би требало да зависи од дневне политике", поручио је Ђурић.

Заједница српских општина још није формирана

Ђурић је подсетио да је договор о Заједници општина са српском већином постигнут 2013. године, а да су њени принципи додатно усаглашени 2015. године, али да Заједница ни данас није формирана.

"Заједница није награда за Београд. Она није неки опциони уступак који се нуди када год Приштина процени да јој политички тренутак одговара. То је обавеза преузета у оквиру Дијалога", поручио је министар.

Истакао је да је спровођење договора неопходно за обнову поверења и да се од једне стране не може очекивати да испуњава обавезе док се друга од њих ослобађа.

Нагласио је да Србија остаје посвећена дијалогу и мирном решавању спорова, али да дијалог мора да донесе конкретне резултате који ће побољшати свакодневни живот људи.

Поручио је да ће Србија наставити да обезбеђује здравствену заштиту, образовање, пензије, плате и помоћ за српски народ на Косову и Метохији.

Срби на Косову и Метохији морају да остваре право гласа

Ђурић је указао и на проблеме са којима се суочавају Срби на Косову и Метохији у остваривању права гласа на изборима у Србији, наводећи да Аљбин Курти није омогућио гласање у српским срединама.

Истакао је да је Србија обезбедила алтернативне могућности за гласање у централној Србији, али је оценио да старији грађани, породице и особе са инвалидитетом не би требало да буду приморани да путују далеко од својих домова како би остварили основно демократско право.

"Демократија не може бити привилегија која зависи од географије или онога што је политички погодно", поручио је Ђурић.

Извештаји Унмика морају да покажу како инциденти утичу на живот људи

Говорећи о међународном присуству на Косову и Метохији, министар је нагласио да је Резолуција 1244 Савета безбедности УН и даље на снази и да представља обавезујући део правног оквира Уједињених нација.

Позвао је на пуни ангажман УНМИК-а и нагласио да извештаји те мисије треба да обухвате не само појединачне инциденте већ и њихов укупни утицај на живот људи.

Према његовим речима, неутралност не сме да значи избегавање питања одговорности.

"Мир не сме да захтева ћутање о неправди"

На крају обраћања, Ђурић се поново осврнуо на жртве ратних злочина и поручио да ниједна жртва не сме бити заборављена зато што је истина политички непријатна.

"Ми бирамо мир, али мир не сме захтевати ћутање о неправди. Бирамо дијалог, али дијалог не може значити бесконачно чекање да се постигнути договори испоштују. Бирамо помирење, али помирење се не може градити ускраћивањем достојанства жртвама", поручио је министар.

Нагласио је да ће Србија наставити да брани права и будућност српског народа на Косову и Метохији, истовремено се залажући за безбедност и достојанство свих других заједница.

"Жртве су довољно дуго чекале да их неко чује. Они који су данас живи не би смели да чекају још једну генерацију како би се осећали заштићено. Срби и Албанци заслужују будућност засновану на поштовању, сарадњи и пријатељству – заузмимо се за такву будућност! То је одговорност која стоји пред овим Саветом и пред свима нама", закључио је Ђурић.