Политичке игре иза кулиса Олимпијских – кинеско-руски фронт у присуству америчких партнера

Кинеско-руски фронт – тако се чита сусрет Си Ђинпинга и Владимира Путина усред дипломатског бојкота западних држава предвођених Вашингтоном, који земљу домаћина оптужује да крши људска права, а Русију да планира напад на Украјину.

"Што су Совјети данас, ми ћемо бити сутра", била је кинеска парола половином прошлог века.

На индустријализацији Кине радило је 11.000 совјетских инжењера, али, када су послати назад, кинеско-совјетски идеолошки раскол постао је очигледан.

Кулминирао је граничним сукобом 1969. године, а Кина се отворила према Америци. Тек две деценије касније, Горбачов је посетио Пекинг.

Отопљавања ипак није било до распада СССР-а. Прошле године, Москва и Пекинг обележили су 20 година Споразума о добросуседском партнерству и сарадњи.

"Русија и Кина осим потребе да економски сарађују у многим областима, од енергетике и сарадње у оквиру свемирског програма, до научне и војне сарадње, имају стратешке заједничке позиције на глобалном плану. Кина види НАТО као оставштину Хладног рата, институцију која не треба да постоји у савременом свету, а обе државе се изјашњавају за централно место Уједињених нација", објашњава професорка Факултета политичких наука Драгана Митровић.

Централно место геополитичке димензије спортског догађаја, зато је заузео руско-кинески фронт. То Америци задаје главобоље, оцењује Вашингтон пост.

"САД немају капацитете да истовремено притискају Русију и Кину"

Док западне владе настоје да открију Путинова настојања у вези са Украјином, најјаснију слику, чини се, има Си. Посебно после четири сата разговора са Путином, зачињеног ватрометом са олимпијске церемоније.

"Кини одговара мир на просторима на којима се налазе Украјина и Белорусија због реализације иницијативе 'Појас и пут', али она сматра да су страховања Русије од стратешког притиска кроз приближавање нуклеарног наоружања ка руским границама од стране НАТО-а реална претња коју треба отклонити. Са друге стране, то смањује истовремени притисак, јер немају ни САД ни европске државе капацитете да истовремено притискају Русију и Кину", истиче професорка Митровић.

Русија и Кина у међувремену планирају да повећају међусобну трговину, испоруке нафте и гаса. Односи су на врхунцу, економски су најочигледнији у Централној Азији.

Бивше совјетске републике су руска сфера утицаја, али и зона кинеског ширења, још од деведесетих година прошлог века.

"Кини је због енергетске диверсификације потребан гас, такве резерве гаса се налазе у Русији и Централној Азији и зато је Русија потребна Кини, док је такође, због санкција које су уведене Русији, Русији потребна Кина. Русија и даље ту остаје спољни гарант безбедности, на тај начин су ове две државе договориле међународну поделу рада", каже Драган Траиловић са Института за политичке студије.

Персијски залив - између политичког утицаја САД и кинеске економије

Утицај САД, војни и политички, неупитан је у Персијском заливу, али Саудијска Арабија, Емирати и Катар су, већ деценију, најважнији економски партнер Кине. Зато не чуди што су присуствовали отварању Олимпијских игара у Пекингу.

Кина 40 одсто свих потреба за нафтом подмирује у Заливу, а тамошње државе се надају и Споразуму о слободној трговини са Пекингом, наглашава новинар Драган Бисенић. Расте, међутим и војни значај Кине у региону.

"САД не желе и неће трпети појаву Кине у региону са својим војним аспирацијама. Међутим, растући значај Кине и њени растући потенцијали такође и промена приоритета у заливским земљама упућују њих на једно важно и финансијски веома значајно партнерство", истиче Бисенић.

Партнерством у ОПЕК плус, Саудијци и Руси утичу на цену нафте, што по Бисенићу, нарочито интересује Кинезе, а америчке санкције кинеском "Хуавеју" навеле су његовог власника да запосли много руских инжењера.