Немачка тражи улогу посредника у украјинском сукобу

Забринутост од новог рата у Европи расте, а у понедељак ујутро добила је нову храну – и САД и Велика Британија наредиле су одлазак дела особља својих амбасада, као одговор на "растућу претњу из Русије", како је то објаснио лондонски Форин офис. Мисли се на гомилање више од 100.000 руских војника дуж украјинске границе.

Ситуација је крајње озбиљна: не само да су оружане снаге земаља НАТО-а у приправности, како је то у Бриселу рекао генерални секретар Јенс Столтенберг, већ је он и најавио да ће Aлијанса проширити своје присуство у источној Европи стационирањем додатних ратних бродова и борбених авиона.

Хојзген: Русија мора тачно да зна шта је чека

Опасност од руске инвазије на Украјину види и немачки амбасадор Кристоф Хојзген. У интервјуу за Дојче веле, дугогодишњи саветник за безбедност бивше канцеларке Ангеле Меркел и будући шеф Минхенске безбедносне конференције послао је јасне сигнале Москви: "Овог пута хоћемо у излог да ставимо веома снажну реакцију."

Према Хојзгену, Русија мора тачно да зна шта ће се догодити ако Путин заиста нападне Украјину. Истовремено, Хојзген је у разговору више пута наглашавао колико је важно јединство Запада у супротстављању руском "веома агресивном тону".

Гас и нафта

У Немачкој се, међутим, још расправља о позицији у украјинском сукобу. Није ни чудо, с обзиром на дубоке историјске везе са Русијом – у добру и злу – и одличне економске односе. Најважнија ставка: испорука руске енергије. Више 40 одсто сирове нафте и више од 50 одсто природног гаса Немачка увози из Русије.

То је један од разлога због којег је баварски премијер Маркус Зедер (ЦСУ) за недељно издање листа Франкфуртер алгемајне цајтунг упозорио да претње и "све строже санкције" Русији "не могу бити једино решење". Санкције против Русије већ "дуже време скоро да немају ефекта", а нове санкције би "често једнако штетиле и нама".

Проширење НАТО-а на исток, односно улазак Украјине у тај војни савез, једна од централних тачака спора у тренутном сукобу, за Зедера "дугорочно неће бити на дневном реду".

Отворена писма и апели – контрадикторног садржаја

Објављују се отворена писма и апели: контрадикторног садржаја. Средином јануара, више од 70 стручњака за источну Европу и безбедност позвало је на окончање "посебног немачког пута" према Русији.

Немачка више не би требало да седи скрштених руку и да гледа на агресивне акције Русије. Аутори виде Немачку као кључну земљу ЕУ, НАТО-а и западне заједнице вредности с посебном одговорношћу, "како у циљу обуздавања и санкционисања Русије, тако и у вези с подршком државама које Москва распарчава и малтретира".

Насупрот томе, још почетком децембра група бивших немачких дипломата и војних лица са искуством у Русији објавила је апел под насловом "Изађите из спирале ескалације" – укључујући четири конкретна предлога за смиривање ситуације.

Аутори се залажу за стварање ситуација у којима сви добијају како би се превазишао тренутни ћорсокак. То, такође, укључује и "признавање безбедносних интереса обе стране".

Седење на више столица

Аутори тог апела такође виде Немачку у кључној улози. Један од иницијатора је бригадни генерал Рајнер Швалб, бивши немачки војни аташе при немачкој амбасади у Москви. "Немачка игра веома важну улогу, јер Берлин игра централну улогу у Европи, а и са америчке тачке гледишта, Берлин је главни контакт између Европе и Америке", рекао је Швалб за Дојче веле и додао:

"Исто важи и за Русију. А што се Русије тиче: Упркос нашој историји, немачко-руски односи имају извесну стабилност."

Швалб је током својих разговора у Москви понео утисак да се Немачка тамо и даље позитивно доживљава, упркос значајном погоршању после 2014. "Људи (Руси) прихватају немачку политику, укључујући наш фокус на људска права и вредности. Они једноставно не желе да им се говори какав треба да буде њихов систем."

Делује као да је Берлин седи између свих столица у украјинској кризи. Али можда је то право место за посредника.

Дипломата Хојзген је нагласио да Немачка има важну улогу у кризи: "То смо урадили још прошли пут, када су после руске инвазије на Украјину канцеларка Меркел и председник Оланд довели за сто украјинског председника Порошенка и Путина." То је познато као Нормандијски формат.

Према речима министарке спољних послова Аналене Бербок, влада у Берлину сада је планирала нови посреднички састанак између Немачке, Француске, Украјине и Русије.

Споразуми из Минска – добра основа

Преговори у Нормандијским формату 2015. су довели до споразума познатог као "Минск II". Истина је да са имплементацијом не иде све како треба, међутим, одлуке донете тада и у оне у накнадном споразуму могу се надоградити, каже Томас Кунце. На челу је московске канцелерије Фондације "Конрад Аденауер" блиске ЦДУ.

У интервјуу за Дојче веле, Кунце објашњава да је "споразум из Минска најмањи заједнички чинилац" и наводи шта је све договорено: "Од прекида ватре, до повлачења тешког наоружања; надгледања ОЕБС-а; договорени су дијалог и модалитети за локалне изборе у Украјини; размена заробљеника, хуманитарна помоћ и још много тога. Много тога на чему може даље да се ради – када дође до деескалације."

Руси су, сматра Кунце, већ постигли нешто важно. "Успели су да равноправно преговарају с Американцима. Успели су да поново проради Савет НАТО–Русија, који је НАТО суспендовао. И – Руси су постигли да се разговара о сферама утицаја."

Безбедан простор за све у Европи

Притом Кунце не верује да ће се поредак у Европи поново организовати око сфера утицаја великих сила. "Напротив, морамо да размишљамо унапред, да дођемо до поретка у Европи који нуди заједничку област безбедности, безбедност за све", захтева Кунце.

Много посла има за дипломатију. Поводом питања што то заправо значи, Рајнер Швалб воли да цитира свог некадашњег шефа, бившег амбасадора у Москви Ридигера фон Фрича. Дипломатија, према Фон Фричу, значи "пењање на исти зид увек изнова: и ако сте пали 20 пута, покушаћете и 21. пут."

Немачка, у сваком случају, тренутно не размишља о повлачењу својих дипломата из Украјине.

Аналена Бербок је у Бриселу јасно ставила до знања да тренутно не мисли да има смисла повући особље немачке амбасаде.