Амбасада Марока: Нисмо "окупациона власт" у Сахари

У вези са горе наведеним чланком, Амбасада Краљевине Марока у Србији принуђена је да укаже на пропуст и пласирање информације која је нетачна и погрешна.

Наиме, новинарка РТС-а која је припремила репортажу навела је у тексту како регионом Мароканске Сахаре "управља мароканска окупациона власт". Оваква констатација не само да не одговара истини, већ представља апсолутно погрешан и потпуно обмањујући податак.

За нас, као изасланике и представнике пријатељске Краљевине Марока и мароканског народа, било је крајње изненађујуће, чак и шокантно видети да се таква терминологија користи у установи каква је Ваша (у РТС-у), посебно имајући у виду пријатељске, искрене везе и партнерски однос који наше две државе, Краљевина Мароко и Република Србија, гаје деценијама уназад.

Овоме би такође требало додати и чињеницу да наше две земље деле заједничке ставове по питању "самопроглашене независности", као и по принципу поштовања територијалног интегритета и суверенитета држава чланица Уједињених нација.

Управо у том духу, током своје последње посете Мароку, маја 2021. године, господин Никола Селаковић, министар спољних послова Републике Србије, исказао је потпуну сагласност са својим мароканским колегом, господином Насером Боуритом, у заједничком саопштењу објављеном на веб-страници Министарства спољних послова Републике Србије, по следећим тачкама:

1 – Радити на јачању одличних веза на свим нивоима, у духу пријатељства, међусобног поверења и поштовања принципа територијалног интегритета и националног суверенитета, у складу са резолуцијама Савета безбедности Уједињених нација.

2 – Министар спољних послова Републике Србије истакао је дипломатске и политичке напоре Краљевине Мароко у циљу постизања реалног, практичног и трајног политичког решења у духу компромиса и реалности и у потпуној сагласности са Резолуцијама Савета безбедности УН.

3 – Република Србија сматра Мароканску иницијативу за аутономију, под мароканским суверенитетом, озбиљним и веродостојним решењем за питање Сахаре.

Вредна је помена и чињеница да постоји више од 70 резолуција Савета безбедности УН и преко 120 извештаја генералног секретара УН о неутемељеном, лажном спору око Мароканске Сахаре. Ниједна од тих резолуција, нити један од извештаја никада нису спомињали Краљевину Мароко као "окупациону власт", нити су спомињали Сахару као "колонију" или "окупирану територију".

Штавише, са историјске тачке гледишта, Сахара је одувек, што ће рећи још пре колонијалне ере, била део Марока. Неколико билатералних уговора потписаних у XVIII и XIX веку потврђују ову реалност и чињенично стање ствари. Осим тога, Међународни суд правде је једногласно, октобра 1975. године, признао постојање блиских веза и чврсте лојалности између мароканских краљева и племена која живе на тој територији.

Данас, Савет безбедности Уједињених нација као једина институција овлашћена да се бави овим питањем, дефинисао је јасне и недвосмислене параметре за напредак. Кроз своје формулације Уједињене нације показују да заговарају реално, прагматично, праведно и трајно политичко решење, које ће бити засновано на компромису.

Управо у том духу и на тим основама стоји мароканска иницијатива за преговоре о аутономном статуту региона Сахаре, подстакнута непоколебљивом приврженошћу Краљевине Марока свом територијалном интегритету, а под вођством Његовог величанства краља Мохамеда VI.

Прагматичност ове иницијативе коју је Мароко предочио 2007. године препознала је, и у више наврата похвалила и међународна заједница.

Овај план поздравиле су Уједињене нације, као и велики број међународних сила и већина држава чланица (укључујући ту и Републику Србију), јер је осмишљен и перципиран као "вин-вин" решење које представља реалан, рационалан и промишљен начин окончања овог спора, у потпуној сагласности са смерницама Савета безбедности.

С друге стране, када говоримо о томе ко представља народ Мароканске Сахаре, важно је истаћи да су током одржавања последњег округлог стола у оквиру преговарачког процеса под покровитељством специјалног изасланика генералног секретара Уједињених нација, а који је окупио све заинтересоване стране по овом питању, односно: Алжир, Мауританију, Мароко и фронт полисарио; представници из регије Мароканске Сахаре изабрани демократски на слободним и поштеним изборима (за разлику од представника полисариа са којима то није случај).

У закључку, желимо још једном апострофирати да се Србија и Мароко суочавају са сличним изазовом који прети да угрози национални интегритет и суверенитет наших двеју држава над сопственим територијама. Из тог разлога сматрамо да би Србија и Мароко требало заједно и удружено да раде на залагању за поштовањем ова два витална принципа Уједињених нација, те да избегавају употребу терминологије која се може протумачити као злонамерна, малициозна и штетна.