Алжир и Мароко – зашто је дошло до прекида дипломатских односа

Невоља никад не долази сама. Почетком августа шумски пожари уништили су пространу планинску регију Кабилија на северу Алжира, где живе Бербери. Страдало је 70 особа, а топлотни талас је на истоку земље изазвао суше.

Затим су Алжир и Мароко стављени на црвену листу у Француској због пандемије ковида 19. Амерички Универзитет Џон Хопкинс објавио је да је трећина становништва Марока потпуно вакцинисана, у Алжиру мање од два одсто. У таквим околностима, уследила је одлука Алжира да прекине дипломатске односе са Мароком, због, како тврде, непријатељских акција које не престају још од кад је Алжир стекао независност.

Наиме, Мароко је оптужен да користи шпијунски софтвер "Пегаз" (Pegasus) против алжирских званичника, да подржава једну сепаратистичку групу и не испуњава билатералне обавезе у погледу Западне Сахаре. Ово последње је било пресудно за последњу дипломатску кризу.

Мароко је четврта арапска држава, после Уједињених Арапских Емирата, Бахреина и Судана, која је нормализовала односе са Израелом прошле године уз подстицај Сједињених Држава, у замену за америчко признање суверенитета Марока у Западној Сахари.

Овом територијом управља мароканска окупациона власт, док Фронт Полисарио тражи референдум о самоопредељењу, уз подршку Алжира, где им је седиште. Уједињене нације су 1979. признале Полисарио за представнике народа Западне Сахаре.

Политичка поларизација северне Африке додатно је продубљена изјавама израелског министра спољних послова Јаира Лапида, током посете Мароку средином августа, да се Алжир приближава Ирану и противи пријему Израела у чланство посматрача Афричке уније.

Све наводе је одбацио алжирски министар спољних послова Рамтан Ламамра. У Мароку живи бројна јеврејска заједница, а две земље су недавно успоставиле директну авионску везу.

Алжир је тренутно први пут домаћин седмих Међународних војних игара, на којима, између осталих, учествују Вијетнам, Белорусија, Узбекистан и Русија, која је иницијатор ових годишњих сусрета.

На раскрсници интереса великих сила, али и избегличкој рути још од 2014. године, северној Африци је приоритет, ипак, економски напредак. Утешно је и то што су конзулати и у Алжиру и у Мароку остали отворени.