Поглед из Бакуа – између рата и коронавируса

Мада је свако забринут за војнике на првој линији фронта, грађани Бакуа су углавном оптимистични и покушавају да помогну, рекао је за РТС Сабухи Рзазаде, стручњак за образовање младих, говорећи о осећањима људи у Бакуу поводом најновије ескалације сукоба у Нагорно-Карабаху.

"Војска је у потпуности опремљена, али су се људи организовали и обезбедили средстава за породице војника, шаљу им различите поклоне. Они који живе на граници сваки дан доносе храну војницима. Рекао бих да имамо и политичко, и морално јединство у азербејџанском друштву", наводи Сабухи Рзазаде.

Његов пријатељ Илкин Хаџијев потврдио нам је да се живот у главном граду одвија нормално, уз рестрикције и превентивне мере које су уведене пре неколико месеци због коронавируса.

Цене основних животних намирница су остале исте, а рафови у продавницама су и даље пуни.

Дешавања на терену прате се преко медија и друштвених мрежа, у кафеима и баровима у центру града.

"Баште кафића су пуне, јер се људи углавном ту састају и дискутују о дешавањима на фронту. Помало смо нестрпљиви да чујемо добре вести из наше војске, али мислим да нам добро иде", каже млади Хаџијев.

Према речима наших саговорника, контраофанзива азербејџанске војске у Нагорно-Карабаху је легитимна акција усмерена само на јерменске милитанте који се боре на међународно признатој територији Азербејџана, унутар граница које су признале УН.

"Рат за мир можда звучи контрадикторно, али последњих 30 година показали су да су мировни преговори бескорисни. Укратко, људи су уједињени за дане кад ће бити боље и када ће се више од милион интерно расељених вратити на своју територију", преносе Разадех и Хаџијев утиске из азербејџанске престонице.

Успостављање контроле над регионом Нагорно-Карабаха и седам придружених региона је питање заједничко свим Азербејџанцима, сматра Рзазаде. Реч је, каже, о дуго очекиваном повратку територијалног интегритета над спорном облашћу.

"Тренутни рат доживљавамо као коначни покушај државе да се стави тачка на вишедеценијску окупацију Јерменије и ово није никакво изненађење за јавност у Азербејџану. То је једно од питања око којег је цела нација једногласна", закључио је наш саговорник.

Јерменија и Азербејџан се деценијама споре око Нагорно-Карабаха, области с већинским јерменским становништвом која је током совјетске ере припојена Азербејџану.

Преговори о мирном решавању сукоба, у оквиру Минске групе ОЕБС-а, воде се од 1992. године.

Азербејџан инсистира на очувању своје територијалне целовитости, а Јерменија штити интересе непризнате Републике Нагорно-Карабах, која не учествује у преговорима.

Док јерменски медији наводе да је азербејџанска артиљерија поново гранатирала престоницу непризнате Републике Арцаха, министарство одбране Азербејџана објавило је снимак војника армије те земље како лепе и каче државне заставе у Џабрајилу у Нагорно-Карабаху.