Земљотрес на годишњицу цунамија

Земљотрес магнитуде шест степени Рихтерове скале забележен је данас на 270 километара северозападно од Саумлакија, на индонежанским острвима Танимбар, саопштила је америчка служба за геолошка осматрања.

Епицентар потреса јачине 6,7 степени, који се десио нешто пре девет сати по Гриничу, био је на дубини од 56 километара, јавио је Ројтерс. Индонежанске власти објавиле су да нема упозорења на цунами и да засада нема података о евентуалним жртвама, или штети.

Пет година након смртоносног цунамија који погодио зону Индијског океана живот се том делу света углавном нормализовао, што потврђује и овогодишње велико интересовање страних туриста за одмор на сунчаним плажама Малдива, Тајланда, Сри Ланке, Сејшела...

Остао је, међутим, страх од репризе природне катастрофе, која је 26. децембра 2004. године однела 226.000 људских живота и причинила материјалну штету од више десетина милијарди долара.

Рушилачке таласе, високе и више од 15 метара, изазвао је земљотрес јачине 9,5 степени Рихтерове скале, са епицентром на дну океана, код индонежанског острва Суматре, за које су научници, након додатних истраживање, утврдили да је у подручју тектонске нестабилности, због чега је могуће очекивати и нове цунамије, непредвидљиве резорности.

Снага удара од пре пет година била је 1.500 пута веће од удара атомске бомбе бачене на јапански град Хирошиму, крајем Другог светског рата.

И Медитеран могућа жртва цунамија

У најновијим студијама о природним катастрофама, налазе се и сазнања да би жртве цунамија могла бити и друга подручја у свету, међу којима је и густо насељна област Медитерана.

Иако је свет, осим великог интересовања за размере трагедије у Азији, одмах обећао и велику помоћ, у погођеним регионима и данас се могу чути приговори да многа обећања нису испуњена, због чега још има разрушених кућа и објеката, који чекају на потпуну обнову.

Велики број насеља је потпуно уништен, због чега се одустало од њихове обнове, десетине хиљада људи из зоне катастрофе су расељене, углавном у пределе даље од морске обале.

У Индонезији, која је највише страдала од џиновских таласа са 166.000 мртвих, преживели су се окупили одајући пошту онима страдалима.

Комеморативна свечаност одржана је и у граду Банда Аћех, чија је околина претрпела највећи удар и у којој је преживело свега 350 људи.

"Ниједан члан моје породице није преживео цунами. Моја деца, унуци, браћа, сестре, сви су погинули, а мене оставили овде саму", рекла је Франс пресу 72-годишња Сити Амина.  Стојећи испред једне од заједничких гробница око које су се окупили преживели и породице страдалих, Сити Амина је рекла да чланови њене породице никада нису пронадјени и да их је "можда однело море, пошто су живели на обали".

У Тајланду, више хиљада монаха изговарало је молитве за више од 5.000 жртава катастрофе. Међу погинулима је било и пуно страних туриста. Многи преживели су се окупили у малом рибарском месту Бан Нам Кем у коме је страдало пола од 5.000 становника.

Одмах после децембарске катастрофе 2004. године, УН су покренуле акцију изградње система упозоравања на цунами у региону Индијског океана, где је та појава најчешћа.

Брзо обавештавање, једина заштита од цунамија

Циљ је да се Пацифистички центар за цунами на Хавајима, који информације о земљотресима добија из САД, и јапанска Метеоролошка агенција, директно повежу са што више локалних центара за обавештавање у земљама погођеним џиновским таласом пре пет година, како би информације о опасности могле најбрже могуће да дођу до локалног становништва.

Брзо обавештавање и упозоравање је основна сврха овог подухвата, јер цунами, који је "збир" више таласа достиже брзину и до 1.000 километара на сат, што је равно брзини модерних авиона.

Директор Центра на Хавајима изјавио је да су они, на основу података о земљотресу, знали да ће доћи до разорног цунамија, али о томе нису могли да обавесте земље у региону које су, касније, претрпеле највећу штету, јер - није било успостављене комуникације.

Обавестили су Аустралију и неке друге регионалне центре, али не и земље које су постали највећи страдалници.