Да ли Ердоган игра покер или руски рулет

Састанак председника Русије и Турске, Владимира Путина и Реџепа Тајипа Ердогана у Москви, који је био посвећен ситуацији у Идлибу, трајао је скоро шест сати.

Истовремено, ситуација на грчко-турској граници све је напетија, а на путу ка Европи је 100.000 миграната из Турске. Атина организује депортацију илегалних миграната у матичне земље, а Турска шаље додатне снаге на границу да спречи повратак миграната.  

Амбасадор Србије у Атини Душан Спасојевић указује за РТС да је грчка јавност фокусирана на ситуацију на копненој граници, на реци Марици.

"Имам утисак да је огроман део јавности потпуно подржава мере које спроводи Грчка и стиче се утисак да је Грчка за то успела да у великој мери придобије европску јавност и добије подршку највших званичника ЕУ, који су посетили грчко-турску границу. Грчка веома рачуна на солидарност ЕУ и полаже доста наде у то, надају се новчаној помоћи али и помоћи у људству", указује Спасојевић, иначе бивши амбасадор у Турској.

Објашњава да Грчка веома децидно одбацује могућност да је ситуација са мигрантима на граници последица ситуацијe у Идлибу.

Према његовим речима, званична Грчка ситуацију са мигрантима не карактерише као мигрантску кризу већ као напад на сопствену границу.

"Са највиших места излазе оцене да је у питању масован, организован и инспирисан чин од стране највших турских власти. У том смислу је реторика итекако пооштрена, размењују се осуде на највишем нивоу. Грчка је донела одлуку да у потпуности затвори границе, одлучила да суспендује право на подношење азила. Један број оних који су успели да илегално пређу, осуђени су на затвор, мислим да се број попео на скоро 70 људи", указује амбасадор Србије у Атини.

Наводећи да је ситуација у источном Егеју доста сложенија од ситуације на копненој граници са Турском, Спасојевић истиче да управо на острвима Лезбос, Самос и Хиос прети највећа опасност да дође до прилива миграната.

Танасковић: Сусрет Ердогана и Путина није узалудан

Дарко Танасковић, оријенталиста и бивши амбасадор у Турској, Ватикану и при Унеску каже да није био у прилици да чује шта је на крају саопштено после састанка Ердогана и Путина.

"Увек је могуће доста лако рећи да су се они нешто договорили и да је то у интересу мира, у интересу целовитости Сирије, у интересу тога да људи не гину а шта су разговарали шест сати, то нико не може знати", каже Танасковић.

Према његовим речима, очигледно је су они прошли сваки квадратни километар те територије и тај сусрет није могао бити узалудан, нити би Ердоган долазио у Москву, а да се неће нешто договорити.

"Оно што могу да кажем као посматрач са стране и неко ко је пратио одлучујуће састанке је да је атмосфера била доста затегнута на почетку. Лица су била смркнута, што говори о озбиљности ситуације. Било је упадљиво да је Ердоган у неколико наврата захвалио Путину што га је примио, знао је да он има много посла", сматра Танасковић.

Каже да је Путин деловао доста строго, очигледно намерно. "Према томе, није разговор могао почети у некој доброј атмосфери а ипак уз сву резерву да ми то не можемо знати, и један и други имају довољно разлога да се то не отме контроли и да пронађу неке механизме који би привремено смирили ситуацију - а да је некако трајно решење постигнуто, не треба имати илузија", истиче Танасковић.

Има ту много играча, каже Танасковић и додаје да Ердоган дели карте, али не може одређивати и правила игре.

"Ердоган који стално жонглира и игра тешку партију направио је грешке на почетку процеса Арапског пролећа, има јаку државу, хоће да игра централну улогу, има објективне проблеме у земљи - он је свакако ту у средишту вулкана", рекао је Танасковић.

Сматра да је Ердоган до сада потврђивао прилично висок и јак уцењивачки капацитет у односу на ЕУ, па чак и у ондосу на НАТО, мада се ту, каже, креће ивицом.

"Сада се провера колики има капацитет утицаја на Путина, на Русију, с обзиром на то да је ушао у енергетске аранжмане где се говорило о великом заокрету. То се сада и на терену и дипломатији одмерава да се види и недеље ће показати да ли има потенцијала да буде незаобилазан", каже он.

Напомиње да се у Турској говорило да једино када Путин говори, Ердоган хвата белешке, иначе то никад не ради.

Танасковић указује да је пуштање хиљада избеглица ка Европи начин да Ердоган казни Европу и Грчку.

"Његов је циљ да притисне сваког ко му смета у остваривању планова. Односи Грчке и Турске су се јако погоршали", наводи бивши амбасадор у Турској.  

Милинчић: Двојица председника имају разлога да се договоре 

Љубинка Милинчић, главна уредница српске редакције Спутњика, каже да Ердоган и Путин нису почели уобичајено: "Наша робна размена је повећана на оволико, кренули су са ми имамо велики проблем, ми се у много чему не слажемо".

Објаснила је да му је Путин изјавио саучешће што су турски војници погинули али му је ставио до знања да су турски војници били тамо где има је било место. Рекао му је да гину и сиријски војници.

Милинчићева напомиње да су обојица истакла да имају рационалност. "Они имају разлога да се договоре јер су постали стратешки партнери, имају заједничке послове, у многим стварима зависе једни од других".

Договор који је направљен Руси сматрају анексом договору који је направљен у Сочију – то су три тачке које су објављене: прекид ватре 6. у поноћ, стварање коридора где је Идлиб и заједничко патролирање од 15. марта. 

Милинчићева каже да нико не очекује сада да то буде коначно све завршено, сви знају да инцидената може бити, али је ово добар почетак, показали су вољу да се нешто реши.

Јакшић: Ердоганов одговор отварање граница 

Новинар Бошко Јакшић, некадашњи дописник Политике из Турске каже да је реч о двојици лидера који подржавају супротстављене стране у рату у Сирији.

"Путин је главни савезник Асадов, Русија је спасла 2015. војном интервенцијом Асада који је у том тренутку готово био у ситуацији да пакује кофере и да напусти Дамаск", каже Јакшић.

Турска је од самог почетка подржавала сиријске побуњенике и током година рата те две стране су биле потпуно сукобљене без директних контаката, подсећа Јакшић.

"Ово је четврта војна интервенција Турске од 2016. године, ова операција Пролећни штит. Али она је запретила да први пут могу да дођу у контакт као што су у директан контакт дошле снаге сиријског режима са турским снагама које окупирају север Сирије, тако је запретила опасност да можда дође и до директног руско-турског сукоба и конфликта", каже Јакшић.

Објашњава да је читава криза почела у децембру. Истиче да је Идлиб једина енклава над којом Асад није повратио контролу, ту су и разоружани исламисти, припадници разних милиција и једна од њих је покрет Нусра и његови борци су нападали сиријске снаге. Измешали су се са турским трупама које се налазе у том региону.

"Тада је кренула офанзива Асадових снага. Имамо континуитет борби а врхунац је достигао крајем фебруара. Одах после тога, Ердоганов одговор је био отварање граница", рекао је Јакшић.

Указује да је пуштање миграната била Ердоганова планирана акција, истичући да су избеглици постали монете за поткусуривање у најциничнијем смислу.