Њујорк тајмс: Мир у Авганистану или само излаз

Председник САД Доналд Трамп није оставио никакву сумњу да је његов приоритет у Авганистану постизање мировног споразума на основу кога би могао да тврди да је испунио обећање о повлачењу трупа, наводи Њујорк тајмс.

Неколико бивших припадника служби за националну безбедност тврди, међутим, да Трамп није много заинтересован за постизање стварног мира у Авганистану.

То може створити огромне проблеме и за самог Трампа, али и за Авганистан.

Као споразум који је Никсон постигао са Северним Вијетнамом у јануару 1973. убрзаће амерички излаз из Авганистана, али ће мало урадити по питању стабилизације демократски изабране владе. У случају Вијетнама биле су потребне две године, "пристојан период" како је говорио Хенри Кисинџер, да би се свргла влада.

"Трамп не би био први председник који је преувеличао значење примирја у изборној години", рекао је Џозеф Нај, професор емеритус Универзитета Харвард, који се у књизи "Да ли су морали важни. Председник и спољна политика од Рузвелта до Трампа".

У јеку избора 1972. године, примећује Нај, "Никсон је изнео тврдње о постизању мира у Вијетнаму", али је тек после реизбора и оставке "слика захукталог хеликоптера који се евакуише из Сајгона" обележила дугачки и скупи експеримент Америке.

Авганистан 2020. вођен је другачијом динамиком од Вијетнама пола века раније.

Три председника, три обећања o победи 

Три америчка председника су један за другим обећавали победу у Авганистану, иако су је различито дефинисали. Сва тројица су се суочила са поразом политичке воље и поразом на бојном пољу.

Џорџ В. Буш је започео рат у Авганистану у потрази за Осамом бин Ладеном, након напада 11. септембра 2001. године. Убрзо је усмерио пажњу на Ирак и, упркос демантима Беле куће, повукао средства за рат у Авганистану, како би покренуо наредни рат.

Барак Обама је рат у Ираку назвао стратешком грешком, али је обећао да Америка неће изгубити "добар рат" у Авганистану. Његов кратки налет није нанео одлучујући ударац. Стратешке одлуке су убрзо пребачене на малу групу људи у Белој кући.

Доналд Трамп је дуго говорио о томе колико коштају "бесконачни ратови". И док је ступао у директне преговоре са талибанима, знао је да ће америчке бираче занимати углавном једно: учешће у рату који траје 18 година, а чији се циљеви увек мењају.

Када историчари погледају уназад, могу да закључе да је Вашингтон прошао као и друге велике силе које су ушле у непрегледне планине и пустиње које кажњавају: фрустриране, имобилизиране, неспремне да се суоче са огромним трошковима.

Британци су се повукли 1842. године, претрпевши губитак од 4.500 људи. Одрекли су се суверенитета над Авганистаном 1919. након дугог повлачења које је означило слабљење империје.

Совјетски савез је одустао од намере да контролише Авганистан 1989. године, неколико месеци пре пада Берлинског зида, који је и означио крај комунистичке супер силе.
То је довело до хаоса и вакуума моћи које је искористио Осама бин Ладен.

"Операција трајна слобода"

Нација је, након 11. септембра стала иза те одлуке. И док је неколицина упозоравала на опасности од уласка у "гробље царстава", чинило се да је то више рат одмазде и тражења правде, него напор за изградњу нације.

Након што је Бин Ладен убијен у Пакистану маја 2011. године, Ал Каида је представљала мању претњу. Амерички политичари су се потрудили да објасне шта америчке трупе теже да постигну. Више од 2.400 чланова службе погинуло је у борбама, наводи се на вебсајту icasualties.org.

Ни Обама, ни Трамп нису успели да направе битније помаке, сем успостављања слабе демократије.

Према споразуму, број америчких војника у Авганистану ће се смањити са 12.000 на 8.600, колико их је било и пре три године на крају мандата Барака Обаме.

То је најмањи број припадника специјалних снага, обавештајних служби и безбедносног особља, за који Пентагон и ЦИА сматрају да је неопходан како би се задржао Кабул, изборили са милитантима Исламске државе и саветују авганистанску војску која, у најбољем случају, остаје разједињена, недоследна сила након две деценије обуке и милијарди америчких долара и НАТО инвестиција.

Без авганистанске владе у преговорима 

Ако би авганистанска влада могла да постигне договор са талибанима, број америчких војника би се и даље могао смањивати, кажу званичници. Међутим, баш као што ни влада тадашњег Јужног Вијетнама није учествовала у преговорима у Паризу пре пола века, и авганистанска влада, чији се опстанак сада доводи у питање, је била искључена из преговора са талибанима.

То објашњава зашто је председник Ашраф Гани био толико сумњичав и често бесан у преговарачком процесу - и током Минхенске безбедносне конференције је јасно рекао да има мало поверења у то да ће се следећи корак у споразуму догодити.

Гани није био ни на церемонији потписивања у Дохи, већ је заједно са министром одбране САД Марком Еспером био на посебној церемонији у Кабулу. Лидери талибана у петак су одбили да се састану са авганистанским неформалним преговарачким тимом.

Сврха церемоније у Кабулу била је уверити Ганија у то да америчке и НАТО трупе неће отићи док авганистанска влада и талибани не постигну договор.

"Један од ризика је да се председник пробуди једног јутра и одлучи да управо он извуче остатак америчких трупа," рекао је Даглас Луте, бивши генерал који је прво био координатор у Бушовој администрацији за Авганистан у Савету за националну безбедност, а потом је остао неколико година у сличној улози и у мандату Обаме, пре него што је постао амерички амбасадор у НАТО-у.

Трампов једини циљ – повлачење трупа

Ако се Американци заиста повуку, додаје Луте, има разлога за забринутост.

Управо је та забринутост довела до тога да је више од 20 републиканаца и демократа послало писмо Мајку Помпеу и Марку Есперу упозоривши да "талибани нису фактички партнер за борбу против тероризма и да се претварају да игноришу своју дугогодишњу џихадистичку мисију и акције".

Прекид везе између Ал Каиде и талибана био је први циљ мисије, пре него што су се други нагомилали - од уверавања да ће авганистанске девојке моћи да похађају школу, до изградње модела демократије за регион.

Доналд Трамп, међутим, има само један циљ - повлачење. Схватио је да ће и већина америчке јавности стати иза такве одлуке, с обзиром на то да више не постоји објашњење за то шта САД покушавају да постигну, нити да се помире са чињеницом да су најмлађи припадници америчких трупа које су у Авганистану рођене после напада 11. септембра 2001. године.

Стивен Тенкел који је радио на питању Авганистана и у Пентагону и у Представничком дому рекао је да је Трампу вероватно више стало до тога да САД могу да почну са повлачењем трупа пре изборног дана, него до детаља споразума.

Било је и мало јавних дискусија о самом споразуму.

Како год, Авганистан је прешао дуг пут од "доброг рата" који Америка мора да добије, до терета кога жели да се ослободи, пише Њујорк тајмс.