Инџирлик – стратешки важна и спорна база

Инџирлик стратешки пункт за немачке војне операције у оквиру НАТО-а, а у борби против Исламске државе. У тој војној бази тренутно се налази око 250 немачких војника.

Међутим, у међувремену је она постала и предмет спора између Анкаре и Берлина. Ево неколико чињеница о важности Инџирлика и о разлозима за билатералну свађу.

Зашто је Инџирлик важан?

Инџирлик је 1955. године за време Хладног рата уз америчку помоћ постао најважнија база на југоисточном крилу НАТО-а. Више од 60 година она је служила за одбрану од могуће совјетске и касније руске експанзије. Испоставила се и као важна током разних криза на Блиском истоку.

Када се Турска 2014. године прикључила коалицији за борбу против ИД, Анкара је Инџирлик понудила као базу за војне операције против Исламске државе која је тада под својом контролом држала велике делове Сирије и Ирака. Инџирлик је на стратешки повољном месту - географски је близу земљама у којима делује ИД.

У јануару ове године, Турска и Немачка склопиле су споразум по коме је Немачкој дозвољено да у ту базу премести више извиђачких авиона из Хамбурга, како би учествовали у мисијама против ИД. Ти авиони, иначе, нису укључени у директне борбене операције.

Оружани системи у Инџирлику

У Инџирлику доминира 39. ваздухопловна јединица САД. Поред авиона типа А-10 који из ваздуха пружају подршку копненим трупама, америчко ваздухопловство стационирало је у тој турској војној бази и авионе типа Ф-15 и Ф-16, а повремено су се тамо налазили и извиђачки авиони типа "Авакс", као и системи са ракетама земља-ваздух. Наводно се у Инџирлику налазе и нуклеарне бојне главе: иако то амерички, турски или представници НАТО-а никад нису потврдили, према наводима Савеза америчких научника (ФАС), у складиштима у Инџирлику још од Хладног рата налази се 50 атомских бомби типа Б61.

Које државе делују из Инџирлика?

Осим Турске, Сједињене Америчке Државе са око 1.500 припадника војске тамо имају највећи контингент. По јачини и величини трупа прати их Велика Британија. Немачка тамо има 260 војника који делују у оквиру ваздухопловних снага. Холандија, Шпанија, Данска, Чешка, као и Саудијска Арабија и Катар које нису чланице НАТО-а, такође имају своје војнике у Инџирлику у оквиру борбе против ИД.

Зашто је Инџирлик постао проблем?

Савезнице Немачка и Турска имају блиске односе већ деценијама и то не само због тога што су чланице НАТО-а још од педесетих година, већ и због њихових блиских економских и друштвених веза. Актуелне напетости око Инџирлика, део су ширег политичког сукоба који је у току прошле године постајао све израженији. Турска 2016. није дозволила посланицима Бундестага да посете војну базу Инџирлик након што је немачки парламент усвојио резолуцију у којој се масакр Отоманског царства над Јерменима из 1915. и 1916. године назива геноцидом.

Анкара је касније повукла ту одлуку и дозволила посланицима приступ војној бази. Али у мају ове године, Турска је посланицима Бундестага поновно забранила приступ бази, зато што је Немачка доделила азил турским официрима које Анкара оптужује да су учествовали у покушају пуча у јулу 2016, а који је имао за циљ да се свргне председник Реџеп Тајип Ердоган.

На ту одлуку реаговала је и немачка канцеларка рекавши да се влада у Берлину труди да дође до заједничког решења с турском владом. Ангела Меркел је додала да немачка влада проверава и могућност да немачке војнике који учествују у борби против ИД стационира у неке друге базе. Као једна од алтернатива спомиње се и Јордан.

Опције Немачке за премештање трупа

Немачке јединице тренутно стациониране у Инџирлику део су извиђачке мисије, а имају и додатни задатак да снабдевају авионе горивом. Осим тога, Немци учествују у координацији и логистици НАТО јединица. Нејасно је у којој мери би се премештање немачких трупа одразило на мисију против ИД, као и на даљу сарадњу Немачке и Турске као НАТО партнера.

Поред Јордана, као алтернативне земље за стационирање немачких војника наводе се и Кипар и Кувајт. Јордан и Кувајт иначе нису чланице НАТО, али те земље ипак, као партнери западног савеза, учествују у борби против ИД. То их уједно квалификује и као могуће нове локације за јединице Бундесвера.