Туск: Дестабилизација Западног Балкана долази изнутра и споља

Доналд Туск је истакао да европски лидери показују недвосмислену подршку земљама Западног Балкана и њиховој европској перспективи.

Очекује да ће се овај позитивни сигнал из Брисела чути у региону.

Председник Европског савета је на завршној конференцији самита ЕУ лидера оценио да је дискусија о Западном Балкану била продуктивна.

Истакао је да су премијери и председници свих земаља чланица ЕУ у потпуности подржали европски орјентисане реформе и пројекте на Западном Балкану.

"Надамо се да ће се овај позитивни сигнал из Брисела чути у региону", рекао је Туск.

Иначе, лидери ЕУ су синоћ у Биселу одржали расправу о ситуацији на Западном Балкану.

Том приликом је изнета забринутост због погоршања стабилности у региону, али и решеност ЕУ да се више ангажује на свим нивоиума у циљу чувања стабилности и наставка европског пута региона. Истовремено земље региона позване су да кроз реформске процесе, добросуседску сарадњу и регионалне иницијативе и саме дају свој допринос стабилности и миру и напретку ка чланству у ЕУ.

Другог дана самта лидери 27 држава чланица разговарили су обележавању 60. годишнице потписивања Римског споразума којим су ударени темељи ЕУ.

Разговарало се заједничкој будућносту Уније која би требало да буде у фокусу декларације која ће бити усвојена 25. марта на цермонији у Риму.

Председник Европског савета је рекао да је неколико земаља чланица подржало идеју о Европи у више брзина", али је то, како је рекао, само један од сценарија за будућност ЕУ о којем ће се разговарати.

"Неки очекују систем који ће самњити унутршње везе у ЕУ, а ојачати улогу земаља чланица у односу на Унију. Други опет желе дубљу интеграцију иако би се то односило само на неке земемље чланице. Све те могућности су превишене тренутним Европским уговорима. Када разговарамо о будућим сценаријим за европу наш основни циљ јесете јачање међусобног поверења и јединства", поручио је Туск.

Председник Европске комисије Жан Клод Јункер је навео да су предложених пет сценарија о будућем устројству Уније које је Европска комисја представила у оквиру тзв "Беле књиге" ту да се о њима у отворено разговара у свим сегментима европског друштва.

План о могућој "Европи у више брзнина", према Јункеровим речима, не представља нове поделе и " гвоздене завесе" између Истока и Запада.

"Основа сваког сценарија о будућности Европе јесте да земље чланице наставе да се крећу заједно као Унија. А Европа у више брзина значи да они који желе више могу да раде више", објаснио је Јункер.

Додао да такви примера "удруживања" већ постоје унутар саме ЕУ па и унутар Еврозоне.

Немачка канцеларка Ангела Меркел признала је тешку ситуацију у односима између земаља чланица, али је заузела позитиван тон према напретку оствареном на пољу безбедносне и одбрамбене политике на самиту.

"Сложили смо се да је битно да одбрамбена политика ЕУ треба да буде комплементарна НАТО-у, треба је оснажити", рекла је Меркелова на конференцији за новинаре.

Лидери су расправљали о томе како би ЕУ требало да функционише у будућности и како да одрже јединство у јеку тешких политичких и миграцијских притисака током дводневног самита.

Верује се да је Пољска, незадовољна због реизбора Доналда Туска за председника Европског савета, одбила да да свој пристанак закључцима.

Након што је Туск реизабран, премијерка Пољске Беата Шидло објавила је да ће блокирати закључке самита.

"Нећу прихватити закључке самита јер самит неће бити валидан", изјавила је Шидло.

У Бриселу је највљено да ће се први конкретни закључци о будућем устројству ЕУ наћи пред Европским саветом у децембру 2017. године, што ће одредити кораке које ће ЕУ спровести до јуна 2019. за када су заказани паралметарини избори на нивоу Уније.