Сирија, рат свих против свих

Сукоб у Сирији је почео на таласу Арапског пролећа, 15. марта 2011. године, истовременим демонстрацијама у више сиријских градова против владе и председника Башара ел Асада. Демонстранти су тражили крај владавине Баас партије у Сирији, већа грађанска и социјална права као и Асадов одлазак са власти. Протести и демонстрације су касније прерасли у оружане сукобе, а 2012. године сукоб побуњеника и Војске Сирије прераста у грађански рат.

Сиријска војска је прилично ослабљена вишегодишњом борбом са опозиционим групама и Исламском државом. Како Асадов режим не би пао и земља утонула у извесни хаос, руске ваздухопловне снаге јуче су започеле нападе на циљеве Исламске државе у земљи.

Либански Хезболах, као велики савезник Асада, од самог почетка грађанског рата 2011. године, прикључио се сиријској војсци. Борци Хезболаха обавезали су се на општи рат до пораза побуњеничких група.

Сиријски Курди, којих има око два и по милиона, боре се на страни Башара ел Асада. Они су прошле године уз помоћ ваздушне коалиције коју предводе САД, спречили да стратешки важан град Кобане на турско-сиријској граници падне у руке Исламске државе.

Ел Нусра фронт је сунитска исламистичка милитантна група са око 15.000 бораца, која се сматра сиријским крилом Ал Каиде, али су се касније дистанцирали од те организације. Њихов циљ је оснивање исламске државе на тлу Сирије. Поред режима Башара ел Асада њихов велики противник и ривал је Исламска држава, са којом су се разишли 2013.

Велики број побуњеничких група окупљен је у Сиријску слободну армију, која, према различитим изворима, броји између 45 и 60.000 бораца. Залажу се за смену Асадовог режима.

Исламска држава је најмоћнија исламистичка група и самопроглашени калифат који воде сунити из Ирака и Сирије. Фебруара прошле године одвојила се од Ал Каиде, од које је и настала. Од марта ове године, према наводима Ројтерса, контролише територију у Сирији и Ираку на којој живи десет милиона људи.

У међувремену, више светских сила и мањих држава укључило су у сиријски сукоб.

Сједињене Америчке Државе подржавају "умерену опозицију" режиму Башара ел Асада, супротстављајући се Асадовом режиму, као и Исламској држави и другим екстремним наоружаним групама, оцењује Њујорк тајмс.

Америка води међународну коалицију ваздухопловних снага у Сирији и Ираку против Исламске државе и других екстремних група. САД спроводе тајне програме за обуку и опремање сиријских побуњеника. Пентагон има посебан програм обуке умерене опозиције у борби против ИД.

Русија подржава власт Башара ел Асада, који је последњих неколико деценија једини руски савезник на Блиском истоку.

Бори се против Исламске државе, којој су приступиле хиљаде руских грађана исламске вероисповести. Москва страхује од масовног повратка бораца ИД, који би могли да организују терористичке нападе у земљи.

Русија је Сирију дуго снабдевала оружјем. Од јуче Москва је започела ваздушне ударе на циљеве Исламске државе. Сиријска опозиција тврди да су руски авиони ударили и по њиховим положајима недалеко од Хомса. Према америчким подацима, у сиријској луци Латакија, где се налази ваздухопловна база, већ недељама бораве 32 руска борбена авиона, пилоти и особље.

Турска снажно подржава коалицију окупљену око САД и побуњеничке групе у Сирији и залаже се за одлазак са власти Башара ел Асада. Велики је противник Курда, нарочито упоришта Радничке партије Курдистана, коју сматра терористичком групом.

Анкара је у јулу почела ваздушне ударе на Сирију и повремене упаде војске на територију северног Ирака, где се налазе положаји Радничке партије Курдистана. Турска је дозволила коалицији окупљеној око САД да користи њене аеродроме. Још од почетка сукоба, Анкара је дала дозволу за прелете авиона за снабдевање побуњеничких група, а пружала је и уточиште побуњеницима на својој територији.

Иран је велики Асадов савезник. Бори се против сунитских екстремиста Исламске државе и других сунитских група.

Од самог почетка грађанског рата 2011. године, Техеран владу у Дамаску снабдева оружјем, опремом и финансијски помаже.

Саудијска Арабија подржава више опозиционих група које се боре против Асадовог режима и сиријске владе.

Саудијски шеф дипломатије Адел ел Џубеир поручио је у седишту Уједињених нација у Њујорку да нема околности у којој би та земља прихватила напор Русије да одржи Асада на власти. Џубеир је упозорио да уколико се не дође до договора о уклањању Асадовог режима, Саудијска Арабија ће повећати испоруке оружја и друге опреме за сиријску опозицију. Поред помоћи коју шаље побуњеницима, саудијска војска се придружила америчкој коалицији још пре годину дана.

Катар подржава више опозиционих група у борби против Асада.

Катар такође снабдева побуњенике оружјем и опремом. Пре две године снабдели су их ручним ракетним бацачима са топлотним навођењем, игноришући упозорења Вашингтона да би такво оружје могло да падне у руке исламиста, подсећа Њујорк тајмс.

У Катару се налази главни штаб америчке коалиције, одакле се спроводе напади на положаје Исламске државе.

Велика Британија подржава умерене групе међу сиријском опозицијом. Бори се против Асадовог режима, као и Исламске државе и других екстремних наоружаних група.

Због великог отпора у парламенту, британске ваздушне снаге концентрисале су се углавном на учешће у нападима на територији Ирака. Међутим, Лондон је недавно спровео напад дроном у којем су убијена два британска држављанина која су се прикључила Исламској држави.

Француска подржава умерене групе међу сиријском опозицијом, као и борбу против Асадовог режима и Исламске државе.

Суочавајући се са избегличком кризом и све већим бројем регрутованих исламиста који иду на ратишта у Сирији, Париз је недавно проширио своје учешће у америчкој коалицији против Исламске државе и других група у Сирији и Ираку. Француске власти су изричито искључиле могућност учешћа својих копнених снага.

Сиријски грађански рат приморао је милионе цивила у избеглиштво. Према подацима УНХЦР-а, само у суседној Турској борави скоро два милиона сиријских избеглица, Либану више од милион и сто хиљада, док је у Јордану више од 600.000 Сиријаца. Последњих месеци, велики избеглички талас кренуо је ка Европи. Коначно одредиште избеглица из Сирије углавном су Немачка и скандинавске земље.