Прича Немца који је срушио Берлински зид

Харалд Јегер је у интервјуу Ројтерсу описао те судбоносне моменте и навео да је узалудно сатима покушавао да добије наредбу својих претпостављених шта да ради са око 20.000 демонстраната који су, урлајући да пређу на другу страну, стајали на граничном прелазу.

Кад му је, како каже, било доста тога да га његови надређени исмевају, Јегер је преломио и одлучио да нареди 46-орици наоружаних граничара под његовом командом да отворе прелаз, преноси Танјуг.

Јегер се онда повукао, сео и почео да плаче и каже да су то биле сузе олакшања што се све завршило без насиља.

Каже да су то биле и сузе фрустрација јер су га надређени оставили на цедилу, али и сузе очаја јер је срушено оно у шта је дуго веровао да су комунистички идеали.

"Мој свет се рушио и осећао да су ме моја партија и војни команданти оставили самог", рекао је сада 71-годишњи Јегер, присећајући се те вечери.

"Био сам, с једне стране, изузетно разочаран, али сам такође осетио олакшање што се све мирно завршило. Могло је да буде и другачије", каже Јегер.

Јегер се граничној војсци придружио 1961, а следећих 28 година гледао је како препрека расте од бодљикаве жице преко високе баријере од цигала до, на крају, огромног бетонског зида од 160 километара дужине око Западног Берлина који је пресекао улице и раздвојио породице.

Историчари сматрају да је Јегерова храброст на граничном прелазу у улици Борнхолмер, око 23.30, 9. новембра 1989, била кључни моменат на крају Хладног рата.

"Када сам се успео помирити с оним што се догодило, био сам срећан због свих грађана Источне Немачке јер су добили оно што су желели" каже данас Јегер, који је једно време био предмет истраге источнонемачког тужилаштва због оптужбе за велеиздају.

Држани у потпуном мраку... 

Јегер је раније те вечери на телевизији слушао високог званичника комунистичке партије Гинтера Шабовског који је погрешно одговорио на новинарско питање и објавио да источни Немци могу одмах слободно да путују на Запада.

"Када сам чуо да то говори помислио сам 'каква потпуна глупост'. Требало је да зна да ће источни Немци одмах кренути према излазима. Али, нас нису обавестили, 'држани' смо у потпуном мраку. Да га случајно нисам гледао, не бих имао појма шта се догађа", рекао је Јегер.

Јегер каже да је тек касније схватио зашто заповедници нису знали шта да му кажу – јер се дешавало нешто што и није требало да се деси.

Неколико сати после отварања "његовог" прелаза, отворени су и други гранични прелази, а десетине хиљада источних Немаца плесало је испред Бранденбуршке капије, а таква сцена била је незамислива, наводи Ројтерс.

Берлински зид је постојао 28 година, а за све то време најмање 136 људи убијено током њиховог покушаја да га пређу.

Многи други, који су спречени раније у том покушају, завршили су у затвору.

Многи се и данас питају да ли би дошло до крвопролића да је неко други био на дужности те вечери.

"И ја много размишљам о томе", каже Јегер који данас живи од скромне пензије у малом граду северно од Берлина.

"Питам се да ли би други реаговали другачије. Али, бесмислено је филозофирати о томе. Шта се догодило, догодило се", закључује Јегер.