Курди – нација коју нико неће, а сви је имају

За Запад, али и за читав демократски свет, наступио је моменат преиспитивања приоритета, но доносиоци политичких одлука га свеједно одлажу. Зашто је то тако, откривају бројни коментари и анализе у медијима немачког говорног подручја.

Углавном зато што би свако преиспитивање приоритета у предњоазијском простору посредно помогло Курдима и Башару ел Асаду, председнику Сирије, а тај чин онда би се могао показати као даље посезање у Пандорину кутију политичких катаклизми.

Као резултат, Асаду и Курдима се помаже помало, а снагама Исламске државе одмаже помало, чиме се одлаже неумитно решење "у времену које погодује само диктаторима и екстремистима", како коментарише спољнополитички аналитичар аустријског ОРФ-а Андреас Пфајфер.

Курдски баук кружи Европом

Најпре, је ли курдски ПКК (Радничка партија Курдистана), са својим подружницама у Сирији (PYD), Ираку (ПЦДК) и Ирану (ПЈАК), екстремистичка организација? Кад је у питању екстремистички карактер Исламске државе нема сумње, али кад су у питању курдске политичке организације, европски медији се муче да дођу до јасне дефиниције.

Службено, ПКК је још деведесетих година у већини земаља ЕУ проглашена терористичком организацијом, отворено и легално она не делује нигде у Европи. Ситуација се променила само утолико да се та организација данас више толерише него што је то пре био случај. И даље је, међутим, илегална.

На све то, Сједињене Државе одавно оптужују ПКК да је умешана у илегалну трговину дрогама, информација коју немачка Служба за заштиту уставног поретка не потврђује, већ напротив – изјављује да за такву оптужбу нема доказа.

У последња два годишња извештаја аустријска Служба за заштиту уставног поретка сматра да је опасност од терористичких аката у организацији ПКК минимална.

Као последица бруталног обрачуна милиција Исламске државе са Курдима у простору Месопотамије, на читавом немачком говорном подручју расте осећај солидарности и симпатије према Курдима, али се онда одмах постављају и два питања: постоји ли још неко друго политичко релевантно представништво Курда осим ПКК и, ако не, да ли то значи да би ПКК коначно требало брисати са листе терористичких организација?

Проблем је у томе што Запад не може да помогне курдским борцима у сиријском граду Кобане а да истовремено не помогне и ПКК; а Запад, заједно са политички и религиозно шареном коалицијом формираном против Исламске државе, није сигуран да ли уопште жели да помогне Радничкој партији Курдистана. Ако им помогне, помаже и Асаду, будући да је већина сиријских Курда на Асадовој страни.

То није крај спирале: ако Запад помогне Асаду, разбеснеће Турску. Осим тога, ако помогне Асаду, признаће да су Руси били у праву кад су рекли да је Асад у релацији бољи од свега другог што се у том простору нуди као војна опција.

Ако помогне Русима да буду у праву у процени сиријске ситуације, Запад тиме помаже у моралном смислу и руске сепаратисте на истоку Украјине.

Све у свему, проблем је у томе да се демократски свет нашао у слепој политичкој улици из које би се могао извући само тако да се врати неколико корака назад – али то за сада одбија као опцију.

Расуто у развученом простору између Ирака, Сирије, Турске и Ирана живи око 30 милиона Курда. Колико их је у Европи, није сигурно – како курдска држава не постоји, имигранти и азиланти се уписују по земљи порекла, а не по националном осећају.

Према писању немачких медија, у Немачкој живи између 800.000 и 1.000.000 Курда, у Аустрији вероватно десетина тог броја; у Француској 150.000.

Позивајући се на изворе Службе за заштиту уставног поретка, часопис Die Welt рачуна да тврдо крило ПКК у Немачкој има око 13.000 чланова. Агресивна исламистичка сцена у тој земљи броји укупно око 43.000 и састоји се углавном од Авганистанаца, Чечена, Палестинаца, Мароканаца и Нигеријаца, који опет, у таквој национално-религиозној комбинацији, плус немачки конвертити, творе и језгро салафистичког покрета у Немачкој.

Што је Исламска држава бруталнија према Курдима на терену, тако у европским центрима расте утицај ПКК међу локалним Курдима. Како расту европски кругови ПКК, тако се пуне редови екстремистичких салафиста. Како расте солидарност европске јавности према Курдима, тако расте и бруталност милиција Исламске државе према Курдима на терену.

То је спирала коју демократски свет може да заустави само тако да постави јасне приоритете, односно да свесно, а не више само имплицитно, формулише систем политичких правила по којима два милиона косовских Албанаца заслужује државу, а тридесет милиона Курда не.

Турска тактика: Исламској држави не паковати!

Аустријски лист Presse објављује у суботњем издању ексклузивни интервју са Чемилом Бајиком, бројем два у политичкој хијерархији ПКК и сестринских организација у Сирији, Ираку и Ирану, окупљених у наддржавно организованој цивилној курдској конфедерацији КЦК.

Бајик јавно понавља све оптужбе против Турске које и њени партнери у НАТО-у измењују у приватним и полуприватним разговорима – шифра амерички подпредседник Бајден, али истовремено проширује оптужбе и на коалицију против Исламске државе под америчким вођством, називајући је таоцем турских стратешких интереса.

Иако број један ПКК Абдулах Очалан већ годинама седи у турском затвору, он поседује довољно ауторитета па је прошле године иницирао мировне преговоре Анкаре са ПКК. Сада прети да ће их и прекинути ако се турско држање не промени до 15. октобра, конкретни модалитети су у Бајиковим рукама.

"Логички посматрано, турска неактивност у односу на катастрофу курдске енклаве Кобане није нимало изненађујућа. Они које ту убијају су Курди – што за Анкару није лоша вест. Лоша вест би напротив била када би Курди одбранили Кобане, добили политичку аутономију и са новом самосвести наставили дијалог са Анкаром. То Турска неће допустити", изјављује за РТС бечки социолог курдског порекла Фаиме Алпагу.

Турско-курдски проблем није само политичко-стратешки, већ поседује сасвим актуелан религиозан контекст, будући да је "Ердоганова Турска исламска, а курдска аутономија потенцијално секуларна".

"Турске власти се и не труде да сакрију симпатије према Исламској држави. Ердоганов потпредседник Ислер недавно је преко Твитера објавио како Исламска држава и није тако лоша, јер њени борци никога не муче и не малтретирају, већ само убију по кратком поступку. Службено-неслужбено: Турска остаје логистичка база за снаге Исламске државе", каже Алпагу.

Немачки дневник СДЗ најјаснији је у интерпретацији онога што се догађа у курдско-сиријском граду Кобане, тиме што фокус посматрања помера са Анкаре и Ердогана на снаге коалиције против Исламске државе: "И поред неупитне људске катастрофе, сиријски Курди остају проблематичан савезник за САД и савезнике. Запад не може да верује сиријским Курдима."

А зашто им не верује? "Како су сви Курди у дубини свог срца сепаратисти, све регионалне владе гледају на њих с неповерењем. Увек постоје опасне везе између курдских мањина са њиховим наддржавним политичким организацијама. Ако би Кобане постало аутономни курдски регион у Сирији, то би изазвало нове конфликте у Турској, Ираку и Ирану", закључује минхенски СДЗ.

Да ли то значи да победа Исламске државе и стварање средњовековне исламске државе на рушевинама Ирака и Сирије не би изазвало нове конфликте у региону, Европи и свету?