Први мај у знаку социјалног незадовољства

Грађани широм света данас су обележавали празник рада 1. мај. У ситуацији када свуда, посебно у Европи, владе доносе непопуларне мере штедње због економске кризе, првомајске поворке одражавају растуће социјално незадовољство.

Демонстрације су одржане у Грчкој, Шпанији и Португалу, земљама које су у протеклом периоду биле тешко погођене економском кризом, а учесници се жале на губитак радних места, смањење буџета и тежак живот.

Око 18.000 људи изашло је на улице у Атини и другим грчким градовима, где синдикати за Први мај обично организују генерални штрајк.

Полиција је саопштила да се у Солуну окупило око 7.000 људи док се у Атини позиву синдиката одазвало око 1.500 људи а још 2.000 присталица левичарских група окупило у центру града.

Грци су усредсређени на опште изборе у недељу 6. маја, на којима ће моћи да дају одушка незадовољству.

Саркози и Ле Пен у предизборне сврхе

И у Француској је 1. мај у сенци другог круга председничких избора, а лидери синдиката су озлојеђени због предизборних скупова у Паризу и истичу да 1. мај треба да буде дан посвећен проблемима радника.

Председник Никола Саркози одржао је скуп на Трокадеру, док су синдикати одржали традиционални марш до трга Бастиље.

Лидерка екстремно десничарског Националног фронта Марин Лепен која је у првом кругу освојила 18 одсто гласова искористила је данашњи марш да своје присталице позове да не гласају за њене ривале Николу Саркозија и Франсоа Оланда и у другим кругу.

Марширајући кроз центар Париза њене присталице су носиле француске заставе и извиквале "Француска Французима" и "Ово је наш дом."

У Шпанији првомајска поворка је одржана у Мадриду, а десетине хиљада демонстраната протестовале су против редова за незапослене, нових реформи које олакшавају отпуштање радника и против смањења буџета за здравство и образовање.

Око 120.000 људи окупило се у центру Москве на традиционалној првомајској поворци посвећеној празнику рада и пролећа. Поворци, у организацији Савеза синдиката, придружили су се и председник Русије Дмитриј Медведев и премијер Владимир Путин.

Током марша који је више личион на скуп подршке властима, него на првомајске демонстрације, Медведев и Путин разговарали су са грађанима и одговарали на њихова питања, а премијер је поручио да треба више да се ради.

Своје одвојене шетње у Москви организовале су и Комунистичка партија и Праведна Русија, док највећи део ванпарламентарне опозиције није учествовао у првомајским окупљањима, уз објашњење да ће истомишљенике повести у недељу 6. маја у "марш милиона" који треба да буде одржан у Москви.

У Америци је покрет израстао из покрета "Окупирајмо Вол Стрит" позвао на глобалне протесте против економске неједнакости.

Амерички демонстранти окупили су се у финансијској четврти Њујорка, где је главни скуп одржан поподне, у време највеће саобраћајне гужве, док су у Сан Франциску позвали демонстранте да се окупе на мосту Голден гејт.

И у Азији 1. мај је из међународног празника рада прерастао у међунарондни дан протеста, са скуповима широм континента, чији учесници махом протестовали због беспарице и тражили повећање плата.

Хиљаде демонстранта на Филипинима, у Малезији и на Тајвану тражили су повећање плата које, како указују, нису одржале корак са ценама, као и ниже школарине.

У Манили је око 8.000 чланова радничког синдиката марширало у црвеним кошуљама и носећи црвене заставе до моста Мендиола, у близини председничке палате, где их је чекало јако полицијско обезеђење.

Радници у Куала Лумпуру окупили су се тражећи вишу минималну цену рада од оне коју је у понедељак најавио премијер Наџиб Разак.

У Источном Тимору, полиција је испалила хице на демонстранте у Дилију и ухапсила 84 учесника протеста, који су такође тражили више плате. Према тврдњама полиције, то је било неопходно пошто су учесници почели да бацају камење и да се крећу према оближњем хотелу иза кога је недавно отпуштено особље.

Највећи првомајски скуп одржан је у Индонезији где су хиљаде радника у Џакарти захтевале веће плате и сигурност на послу под будним надзором око 16.000 припадника полиције и војске.

И у Хонг Конгу радници су протестовали против ниских плата, али и против социјалне неједнакости, захтевајући прерасподелу богатства. "Проблем са Хонг Конгом је што је богатство концентрисано у рукама малог броја људи, а јаз између богатих и сиромашних је један од највећих у свету," рекао је један од говорника на скупу, професор универзитета Френдандо Чеунг.