Жуте дуње тавничке

Мештани села Тавник код Краљева кажу да су донедавно озбиљно размишљали да искрче своје плантаже и  засаде дуње, јер од њих, практично, нису имали никакве користи.

Међутим, вековна традиција у гајењу воћа, пореклом из Персије, које овде сматрају симболом среће и љубави, спречила их је у тим намерама. И добро је што је тако.

Упорност и стрпљење ове године дали су плода: потражња за мирисним воћем златножуте боје, које је у старој Грчкој било симбол плодности и обавезан ритуални предмет приликом венчања, била је као никад до сада.

Миладин Мијаиловић, један од највећих узгајивача, каже да је и поред велике суше овогодишњи род био веома добар, а квалитет одличан.  На 60 ари родило је преко 70 тона дуња, које продао по 50 динара за килограм, па је и задовољан и зарадом.

Са пласманом воћа ове године није било никаквих проблема, истиче Владета Мијаиловић - све је продао месец дана пре бербе, тако да су му се исплатила сва досадашња улагања и још је добро зарадио.

У овом селу, на падинама планине Котленик, готово свака кућа има по стотинак старих стабала дуње изузетног квалитета. Овогодишњи род откупљен је за производњу желеа, компота, сокова и мармеладе, која је назив добила управо по овом воћу (на португалском, мармело).

Само мању количину произвођачи ће оставити  за производњу чувене ракије дуњеваче, "тавничког вискија", како каже Љубодраг Богдановић, један од стотинак узгајивача дуње у овом крају. Наравно, ниједна кућа у Тавнику неће остати без старог доброг слатка од дуња, за своје потребе и као леп поклон пријатељима.

Због велике овогодишње потражње многи Тавничани планирају да подигну нове плантаже. Миладинов син Владан од прошле године засадио је дуње на 60 ари. Каже да је дуњу лакше узгајати него јабуке, крушке и друго воће, тражња ће, по његовој процени, и даље расти, а тиме и зарада.