Старовлашка умовања

Табанајући новинарским послом четири деценије беспућима Старог Влаха, дружећи се с рабаџијама и воденичарима, оштроумним горштацима и планинкама, дангубама и шеретима, Драгољуб Гагричић је са извора народне мудрости скупљао зрнца умовања, прекаљена  у старовлашкој школи живота, "тамо где се народ одвајкада борио с алама и вранама".

Своје белешке Гагричић је преточио у књигу "Старовлашка умовања", којом подсећа да "изворима река почиње".

"Старовлашка школа је настала је тако што је свако у њој и обарен и печен, поткован и окаљен, да никад не стане на трулу даску, да не седи на ушима, кад спава да му је увек једно око отворено, а да увек нађе ослонац леђима и да ничим не изазове завист", објашњава Драгољуб Гагричић.

У крају где је добар комшија најбоља ограда, а паметан иде полако да би брзо стигао, његови јунаци, обични људи сав јад и чемер претачу у животну мудрост, кратку, бритку, свевремену, која се препричава, јер кажу: коме мука томе и пошалица.

Ризница стровлашког умовања истовремено је и од заборава сачувано богатство језика. 

Језик Старог Влаха изузетно је богат, каже Гордана Боранијашевић, професорка српског језика. "Један део тог богатства сачувао је наш земљак новинар Даргољуб Гагричић у књизи и то је права реткост и драгоценост. Нажалост, нема много писаца у нашем крају који то богатство бележе."

Полазећи од тога да само оно што је записано није изгубљено, Гагричић помало жали што пресушују изданци народног умовања и овом књигом, у сарадњи с нововарошким огранком Вукове задужбине жели да подстакне и друге да од заборава сачувају бисере усменог народног стваралаштва.