Миливојевић: Пад улоге Европе у глобалним односима, цифре су суморне

На недавно одржаној међународној конференцији о глобалној политици у француском граду Шантилију изнети су подаци који указују на озбиљно заостајање Европе за водећим светским силама.

Дипломата Зоран Миливојевић рекао је да су економске и демографске прогнозе суморне и да се свет неповратно мења ка мултиполарности у којој Европа тренутно нема своје место.

"Цифре су суморне. Чињеница је да се у Европи и даље води један глобално јако ризичан рат, ево већ пет година иза нас. Управо за време тог рата дошло је до пада улоге Европе у глобалним односима, пре свега у економији, која је у корену европског положаја и места у свету", каже Миливојевић у емисији "У средишту пажње" Првог програма Радио Београда.

Коментаришући тренутну позицију Брисела, Миливојевић наводи да Европска унија сада готово не доноси одлуке без Лондона, али да је већински опредељена за "ратну опцију".

"Имам утисак да Европљани још нису схватили да се свет променио и да у тој промени Европа нема своје место ни озбиљну улогу. Постоји раскол, не само на релацији Вашингтон-Брисел, већ раскол везан за саму стратегију и реалполитику", закључује Миливојевић. 

"Сарадња Србије и Швајцарске издваја се као стабилна тачка"

У контексту глобалне несигурности, сарадња Србије и Швајцарске издваја се као стабилна тачка, пре свега због идентичних принципа војне неутралности.

"Швајцарска је прототип неутралности и ми се по том питању потпуно слажемо. Оно што је мање познато јавности јесте да су Србија и Швајцарска у истој групи, такозваној конституенци, унутар Светске банке и ММФ-а. Наши интереси су ту потпуно поклопљени. То је врста гаранције да у међународним финансијским институцијама стојимо боље него што бисмо стајали сами", наглашава Миливојевић.

Према његовим речима, чињеница да је Швајцарска високо рангирана као инвеститор у Србији директна је последица позитивног искуства у области финансија и заједничког наступа у водећим светским институцијама "тамо где се о новцу ради". 

Коментаришући ситуацију у региону, Миливојевић указује на то да је иницијатива "Отворени Балкан" била најбољи механизам за решавање отворених питања, укључујући и питање Косова и Метохије, кроз четири основне слободе на којима почива и сама ЕУ.

"Нас су спречили да реализујемо ’Отворени Балкан’. То је учињено из сујете појединих кругова у Бриселу и Берлину, који су желели да они буду ти који руководе процесима. Немци су дали превагу Берлинском процесу и спречили прикључивање Црне Горе и БиХ. Да је економија релаксирала односе кроз заједничко тржиште, данас сигурно не бисмо имали политичке тензије овог типа", сматра дипломата.