Боље село Бољевац

Миграција људи из села у градове у Србији траје деценијама. Прогнозе су суморне и, уколико се нешто не промени, кажу демографи, за петнаест година нестаће више од хиљаду села.

Наду у боље сутра четрдесетак домаћинстава у Бољевцу види у пројекту за ревитализацију села који, уз експертску помоћ, настоји да реализује учитељ Александар Милошевић.

Као што је и обећао, када је последњи пут на позив учитеља обишао село, координатор пројекта проф. Стив Куори са Универзитета из Њуксала, у Бољевац је довео двадесетак домаћих и страних експерата. На трибини у сеоској школи, са мештанима су разговарали о шансама за препород овог краја, пре свега развојем  пољопривреде  и туризма, за шта су многи показали интересовање.

Једна од најстаријих Бољевчанки, Драгица Ваљаревић каже да није важно каква је кућа, важно је да лепо живи: "Нема везе чакмара, кућа. Имам одељење, имам све. Лепо ми је у дворишту. Имам воћке стари педесет година које још берем: трешње, шљиве, крушке, све непрскано."

Циљ пројекта управо и јесте да се аутентичност сачува, уз незнатно дотеривање и понуди све већем броју  гостију који желе да побегну из урбаних средина.

Др Љиљана Нагојевић, дечји хирург, преселила се из Новог Сада и дошла да живи на селу: "Оно што овде имају, људи у граду не могу себи ни да плате. Није идилично, али животни стил је нешто што овде може да се постигне са мало технолошког додатка. Овде су пре педесет-шездесет година домаћице знале да очувају сву зимницу и без салицила и конзерванса. И нису морале да је боје многих болести. Треба се само сетити шта се тада радило."

Директор "Футуризма" из Новог Сада др Милош Ћурувија сматра да управо овакве пределе туристи траже - одмор од града, буке, бетона: "То није туризам који доноси профит веома брзо, он мора да се негује и да своју славу доживи тек после неколико година, али у том периоду свако домаћинство може да оствари приход  пласирајући своје пољопривредне производе као туристичку понуду. Нама је важно да ово остане рурална средина која може здраво да живи, да дочека туристу, да се према њему опходи као добар домаћин према радо виђеном госту, и да од тога оствари приход од кога може лепо да живи, а потом и улаже у своју средину и унапређује је."

Од 140 мештана Бољевца, трећину чине млади. Иако верују у боље сутра, мучи их чињеница да осим школе у селу ничег другог нема. "Овде је народ вредан", каже Виолета Павловић, "и сви раде. Свега има - само то нема где да се испоручи. Треба неко то да покрене и та нам је помоћ најпотребнија."

Најстарији мештанин Бољевца, Стадомир Ђорђевић, сматра да је највећи проблем то што нема пута, па ни продавнице: "Док се пут не направи и не отвори продавница - нема ништа." Са тим су се сложили и гости Бољевца, након обиласка села и разговора са мештанима.

"Успех пројекта потпуно зависи од спремности ових људи да реализују своје идеје и снове", Ричард Симонс (Универзитет у Стирлингу, Велика Британија). "Најважније  је ипак  да изградимо пут јер је без њега све много теже. Када буде изграђен, уз учитељеву помоћ кренућемо са пословима који ће допринети да се квалитет живота овде унапреди."

Учитељ Александар Милошевић, иницијатор идеје обнове села, нада се да ће следеће године, када буду поново дошли у посету, гости Бољевац видети у другачијем издању: "срећне људе, још ожењених и удатих, и много више деце и дечјег смеха у селу".

Уколико се пилот пројекат обнове Бољевца средствима Европске уније са успехом реализује, биће примењен и у другим сеоским срединама. Први конкретни кораци биће начињени ове године, а до 2014. биће мерљиви комплетни резултати.