Симулација хемијске несреће

У Србији је много потенцијално опасних фабрика које би, уколико дође до хаварије, могле озбиљно да угрозе здравље грађана и нанесу велику штету окружењу. У протекле три године интензивирана је обука људи који се ангажују у ванредним ситуацијама и модернизована њихова опрема.

 У Хемијској индустрији "Жупа" у Крушевцу организована је показна вежба реаговања у случају хемијског акцидента, истицања хлора, који се утаче у њеним погонима.

Вежби у Крушевцу присуствовали су начелник Сектора за ванредне ситуације  Предраг Марић са сарадницима, представници Црвеног крста Србије и Америчке агенције за међународни развој (УСАИД).

Иако се користи за дезинфекцију и пречишћавање воде, хлор је веома опасан и отрован гас који, у већим концентрацијама, надражује систем за дисање, слузне жлезде и изазива опекотине на кожи. Делује и смртоносно, па је коришћен и као бојни отров.

Провера спремности Градског штаба и Сектора за ванредне ситуације

Ако би се у погонима хемијске индустрије догодило да хлор неконтролисани истиче, то би угрозило велики број људских живота. Зато је симулација такве хемијске несреће неопходна да би се проверила спремност Градског штаба и обученост Сектора за ванредне ситуације за брзо и адекватно реаговање.

"У Градском штабу за ванредне ситуације постоји деветнаест стручно оспособљених тимова који могу да делују при свакој ситуацији", истиче Владица Станковић, командант ватрогасно-спасилачког батаљона Крушевац. "Конкретно, сада је покренут стручни оперативни тим за хемијске акциденте."

Само у овој години у свету су забележена два  озбиљна хемијска акцидента са овим гасом: у јануару, експлозија у фабрици хлора у Француској, и у априлу када су ватрогасци у Црној Гори сречили његово неконтролисано цурење на пумпној станици. И у једном и у другом случају озбиљне последице спречене су захваљујући доброј координацији свих обучених служби.

"Пре двадесет пет година у погону калијумове хемије, односно у пунионици хлора, дошло је до истицања течног хлора, али су стручне службе на време реаговале", подсетио је в.д. директора ХИ "Жупа" Мирољуб Милојевић. "И поред тога што Жупа ради под тешким околностима, за ове службе нема штедње, оне у сваком тренутку морају да буду спремне."

Увек спремни Крушевљани

Спремност крушевачког Одељења за ванредне ситуације до сада се у пракси потврдила много пута. У поплавама, земљотресима, експлозијама, санацији клизишта и приликом саобраћајних удеса.

Да би све функционисало како треба, важна је улога Градског штаба који у оваквим ситуацијама координира рад више служби: полиције, ватрогасаца, хитне помоћи, Завода за јавно здравље, Црвеног крста и центра АБХО у Крушевцу.

Предраг Марић, заменик министра унутрашњих послова и начелник Сектора за ванредне ситуације истакао је да то није била вежба из серијала "Ништа нас не сме изненадити" какве су одржаване 70-их година прошлог века, већ вежба која показује куда Србија намерава да иде у 21. веку.

Улагање у безбедност грађана Србије

"Ово показује спремност локалне самоуправе да реагује у ванредним ситуацијама. Мислим да ће Србија у погледу реаговања у ванредним ситуацијама из године у годину бити боља", рекао је Марић. "То је дефинитивно и одлука политичког врха ове државе. Ове службе се морају опремати, у њих се мора улагати, да би се то десетоструко вратило грађанима Србије."

Тренутно се за адекватно реаговање у случају земљотреса у Србији обучава пет регионалних тимова са око 250 људи. За њихово усавршавање ангажовани су француски стручњаци.