Ратари стрепе од откупне цене

Из године у годину, пред почетак жетве пшенице, почињу и расправе о економској исплативости тог посла.

Произвођачи пшенице, не гледају само у небо, надајући се добрим временским условима - они редовно прате и стање на берзи. Цена пшенице почела је да пада, и сада се креће од 25 до 27 динара за килограм. Чипа Јанош, пољопривредник из Михајлова код Зрењанина сматра да ће цена пшенице овогодишњег рода бити још нижа.

"Како се приближава жетва, снижава се цена пшенице. Плашим се да ће поново, као и ранијих година, откупна цена бити ниска и да ћемо остати без добити", сматра Јанош. "Мислим да ће пшеница вредети од 15 до 16 динара за килограм и да ћемо опет бити преварени."

У Србији је пшеницом засејано око 480 хиљада хектара, најмање у последњих тридесет година. Према првим проценама, очекује се род од 1,5 до 1,8 милиона тона жита, што је за домаће потребе довољно.

Оптимизма за извоз

Др Мирослав Малешевић, стручњак Института за ратарство и повртарство у Новом Саду, сматра да су прогнозе које говоре да ће бити тржних вишкова и довољно жита за извоз  - оптимистичне.

"Још се то са сигурношћу не може тврдити, јер је биљка ниског раста, а још није завршена фаза наливања зрна", упозорава др Малешевић.

Ратари од пшенице очекују први новац у години, па ће већина - притиснута финансијским проблемима - не чекајући вишу цену, одмах продати род. Нема ни довољно складишта у којима би произвођачи чували пшеницу и чекали повољније услове.

Систем јавних складишта још није потпуно успостављен: у Средњем Банату, на пример, у којем се пшеница гаји на 50.000 хектара, не постоји ниједно јавно складиште.