На новосадском Сајаму пољопривреде о женама у агробизнису

Од малена брине о 450 женских грла крава, на породичној фарми, на којој је одрасла, а која се бави производњом сировог млека и ратарством. Звезда је друштвених мрежа, које користи да би срушила предрасуде о женама у пољопривреди.

"Шта ће жена у пољопривреди? И предрасуда јесте - баш ти тако нашминкана са ноктима идеш у шталу, ти то само за камере, за медије, за новинаре, а када се све угаси изађеш из штале зачепљеног носа. Није тачно. И доста људи ме не схвата озбиљно, јер клинка, плавуша. Сигурно она нешто зна, сигурно она нешто може", каже Софија Плавшић.

За разлику од предрасуда, мукотрпан посао и свакодневни рад од зоре, Софији није поменула као проблем, баш као ни Маријана, која је дизајнирала трактор, а уз зараду обе имају виши мотив да се упусте у такозвани "мушки посао".

"Мој дека је био слуга на имањима радио је земљу за друге, имао је много стоке и када год би се враћао са тешког радног дана говорио је имаћемо ми једног дана наш црвени трактор. Међутим, није имао средстава да га купи за време свог живота", наводи Маријана Хајдуковић, дизајнерка трактора.

Као легат деки, данас је поносна на свој црвени трактор "Маки", иако њену идеју многи нису схвтали озбиљно, што траје и данас.

"Али када кажем ово је први трактор на свету са женским именом, констуисла га је жена, сви кажу како жена нешто може да зна о трактору, где жена и трактор. Предрасуда је на све стране, али ја сам овде да покажем свима да греше, смао да ми дају време", наводи Маријана Хајдуковић, дизајнерка трактора.

По подацима Завода за статистику жене чине око 42 одсто укупне радне снаге на пољопривредним газдинствима у Србији. Највише их ради на породичним газдинствима, без запослења. па зато многе од немају сигурно социјално и пензионо осигурање.

"Доста жена је завршило и пољопривредни факултет, одлучују се и да се врате на село. Да наставе традицију са својом породицом, помажу својој породици. Ја активно радим и на својим друштвеним мрежама просто да се види да су жене саставни део пољопривреде и да су жене стубови српског села, а без стуба нема ни куће", каже Вера Шкулић, председница Асоцијације агропредузетница Србије.

Ретко поседују земљу, званично, око 23 осто пољопривредних газдинстава има жену као управљача, а више од пола власница је старије од 65 година. "Женска" газдинства обично су мање површине, или мањег сточног фонда, због чега су економски слабије и под већим ризиком у пословању.

"Ове године имамо кредитну линију са фиксном каматном стопом од 1 посто за жене, значи без девизне клаузуле. То је први корак. Након овог сајма имаћемо конкретан састанак где ћемо чути још њихове предлоге и иницијативе, јер ми морамо пољопривреду усмеравати ка додатој вредности на производима, а жене су једноставон тај замајац које нас све терају да радимо и да будемо ефикаснији", наводи Драган Гламочић, министар пољопривреде.

Софија и Маријана замајац су целом друштву, поготову женама које се због предрасуда, али и свих облика дискриминације у такозваном "мушком послу", не одлучују на самостално пословање. Обе су међу шампионима продаје овогодишњег сајма, а у њиховом случају стереотипи јачег пола више не важе.