Како пиротски основци и средњошколци чувају локални дијалект?

Некада су у пиротским школама наставници српског језика у шали говорили да предају први страни језик.

“Укачил се бробињак на праску, че рипа у љочку", каже саговорник и одмах "преводи": "Попео се мрав на брескву, хоће да скочи у бару”.

Последњих година млади у Пироту све мање говоре дијалектом.

“Код куће причамо књижевним језиком, а са другарима пиротским дијалектом”, каже саговорник.

Девојчица додаје: “Пиротски говор ми је интересантан зато што је брз и архаичан”. И наставља: “За нас Пироћанци орате да много брзо оратимо, не мож ни разберу. Мож је и тека, ал једно је сигурно. Кад нешто работимо, не давамо си зор.”

Чланови новинарско драмске секције Основне школе “Вук Караџић” кроз занимљиве видео клипове, указују на важност очувања дијалекта.

“Мија омиљена реч на пиротском дијалекту је оратаџијка, то је жена која много воли да прича”.

“Свиђају ми се наши изрази зато што су јединствени, треба да их запамтимо и да их преносимо на будуће генерације”

Ивана Бојкић, наставница енглеског језика, истиче: “Ја сам као професорка једног страног језика свесна важности познавања страног језика и требало би да деца уче стране језике, али пре свега, најважније је да познају свој матерњи језик, а нарочито свој локални дијалекат, а овај наш пиротски волимо зато што је наш, зато што је сликовит, прецизан, конкретан и врло креативан”.

“Qво оратиш”, у преводу - шта говориш, назив је наградног конкуса којим Историјски архив у Пироту жели да подстакне младе да пишу на дијалекту.

“Богатсво културно и идентитетско је управо у томе да негујемо нашу локалну посебност, јер дијалект је нешто што одсликава локални идентитет, а и само богатсво говорног језика лежи у дијалектологији, у начину на који се њиме говори у одређеним деловима наше државе”, наглашава историчар Давор Лазаревић.

Најбољи радови на дијалекту биће штампани у посебној публикацији, као допринос очувању и популаризацији дијалекта.