Шта подразумева нови концепт библиотекарства у Србији?

Српске библиотеке прате савремене трендове, иновирају свој рад пратећи развој нових технологија, а циљ је буду оперативне за своје кориснике 24 сата током целе године, као што је рецимо дигитални библиотекар, речено је на седници Скупштине матичних библиотека Србије на којој је тема била нови концепти развоја библиотекарства.

,,Ми као библиотеке морамо да се изборимо за то слободно време сваког нашег корисника, а то значи да морамо да имамо што веће и што лепше библиотеке. Место где ће људи само да бораве, где не морају да, нарвно то је потпуно беспалтни јавни простор и они ништа не морају да плаћају. Морате будете у библиотеци, да читате, да се дружите, да имате радионицу, гледате филм. Значи концепт простора постаје тема број један“, наводи Јасмина Нинков, вд управник Народне библиотеке Србије.

Библиотеке настоје да се приближе свом циљу и новом концепту, те буду мост између нових технологија, дигиталног света и традиционалне књиге.

“С обзиром да је овај период означен као друштво знања и народне, јавне, библиотеке се трансформишу у установе које се мање баве књигама а више се баве људима, тј. потребом људи за доживотним образовањем", каже Весна Црнковић, дипломирани библиотекар саветник.

Раније је било речи о томе да ће библиотеке и књиге практично нестати, имајући у виду интернет и вештачку интелигенцију.

,,Ми волимо да кажемо да интернет има милион информација, а библиотекари само једну, ону тачну. Тако нема потребе да се људи брину, библиотеке ће опстати као својеврсни мост између вештачке интелигенције и обичног човека који тражи неку информацију“, каже Милун Васић, виши библиотека саветник.

Српски библиотекари су искористили предност нових технологија за приближањење младима, што је утицало на повећање броја читалаца. Циљ је да библиотеке буду центри знања, комуникације и дружења. Међутим, најважнија функција библиотека је била и остаће подршка култури читања, нарочито у ранијој дечијој писмености.