Шта знамо о гојазности: Више од броја на ваги

Гојазност је здравствени проблем, а не естетски, и јако је важно да на време реагујемо. Навике у исхрани можемо лако да унапредимо, без обзира на то да ли желимо здравије да се хранимо или да изгубимо неколико сувишних килограма након празничне трпезе. Ако гојазност већ постоји или неко друго хронично обољење, потребан је озбиљан приступ планирању исхране. Врло је важно у тој одлуци што дуже истрајати, као и потражити помоћ окружења и стручњака.

Направити добар баланс у свакодневној исхрани и имати меру у сваком оброку је свакако оно што доприноси бољем здрављу, и одржавању жељене тежине. Осим што је важно да се оброци не прескачу, поставља се питање, шта треба да сервирамо на један тањир, како бисмо смршали и унапредили здравље?

„Ако посматрамо један велики плитки тањир који сви имамо код куће, који нам представља меру једног оброка, онда треба да на једној четвртини тог тањира ми требамо да бирамо житарице целог зрна, као што су интегрални пиринач, хељда, јечам, просо, хлеб од целог зрна житарица. Значи, једна четвртина треба да је заступљена са њима. Зато што су оне извор исложених угљених хидрата (добрих шећера) који се полако варе и обезбеђују постепен извор енергије и дужи осећај ситости. Даље, на једну четвртину тањира треба да сервирамо здраве беланчевине, протеине. Мислимо пре свега на живинско месо без кожице, рибу која се препоручује и више пута у току недеље, ако постоји могућност да се користи и јаја, млади крављи сир, пасуљ, сочиво, леблебија или орашасти плодови као добар извор протеина биљног порекла. Орашасти плодови су извор протеина а такође садрже и добре масти, а такође садрже и шећере па је јако важно да се користе у исхрани. Остало нам је да попунимо половину тањира, ту требамо отприлике од 30-40% да ставимо разноврсно поврће и остане нам један део на том тањиру, да кажем да попунимо, то је тај природан слатких, мислимо на воће пре свега", објашњава Маријана Вуковић, виши нутрициониста.

Нарочито након празника, треба избегавати масне намирнице, пржену храну и сухомеснате производе или их бар свести на минимум. Те намирнице јесу извор лоших масти и оне утичу на повећање како холестерола, тако и триглицерида у нашем организму. Најздравији начин припреме меса, јесте припрема на пари, као и разноврсност намирница.

„Оно још што је исто јако важно у целој причи је да полако једемо, значи да жваћемо храну, да не гутамо, да не једемо некако са ногу, него да седнемо за сто и да се сконцентришемо на оно што се налази испред нас и тада ће бити и бољи осећај ситости. Оброк треба да траје између 15 и 20 минута", додаје Маријана.

Поред добро избалансиране исхране, препоручује се и свакодневна лагана шетња од 30 до 60 минута која је важна како за јачање имунитета тако и за отклањање последице преобилних оброка за време празника.