У Александровцу отворен легат Милана Шљивића - покретача "Жупске бербе" и некадашњег председника општине

Музеј виноградарства и винарства у Александровцу сакупља архиве значајних људи који су залагањем допринели развоју и имиџу винородне Жупе.Уз легате народног посланика за срез Жупски Богдана Милинчића и магистра енологије Радослава Цветковића, отворен је и легат Милана Шљивића, дугогодишњег председника општине Александровац , за чије име се везује препород овог краја у другој половини двадесетог века.

У поставци портрета и биографија најпознатијих посленика српског виноградарства, винарства и воћарства, уз фотографију Милана Шљивића од пре неколико дана и део легата, који броји око 1000 фотографија, докумената, диплома, одликовања и признања, исечака из штампе, личних предмета и писама грађана.

“Милан Шљивић је након завршетка факултета 1960. те године вратио се у Жупу како би подигао развој Жупе Александровачке, а првенствено пољопривреде, винарства и виноградарства. Тако да је кроз свој радни век, а највише као председник Скупштине општине Александровац који је био у шест мандата веома учествовао у развоју винарства и виноградарства Жупе”, наводи Ђорђе Живадиновић, директор Музеја виноградарства и винарства.

Први инжењер агрономије у Александровцу, заслужан је, кажу, за формирање пољопривредних задруга, оснивање “Вино Жупе” која је дуго била окосница развоја овог краја, али и изградњу путне инфраструктуре, школа, Дома здравља, водоснабдевање. Био је иницијатор и организатор манифестације “Жупска Берба”.

“Милан је био нека врста хипнотизера у односима са сарадницима. Умео је то, да покрене људе, да их изазове, сви да раде, сви да буду у некој акцији. Друго, на један фини дипломатски дискретан начин је прозивао своје сараднике у извршавању задатака. Тако да смо сви на тим нашим редовним састанцима привредника просто стрепели кога ће да прозове, али не на дрзак и на неки други начин, већ на начин који обавезује човека”, каже Томислав Станић, дугогодишњи сарадник.

Легат је музеју уступила Миланова сестричина која живи у Херцег Новом. Осим што је чувала заоставштину њеног ујака, почела је да пише и монографију.

“Монографија је стајала јер ја нисам дуго долазила у Жупу. Онда када сам се осмјелила да поново дођем, када сам успоставила нове контакте и онда је кренуло у бржу и бољу реализацију. И сад смо сасвим сигурни да ће она бити објављена, штампана до краја године јер 2. јануара је тачно 10 година од када је ујак отишао, мада ево сјећања на моју радост и понос, морам рећи још увек трају”, истиче Витка Вујновић, сестричина Милана Шљивића.

Шљивић ће поред монографије и легата добити уз Завичајног књижевника Милосава Буцу Мирковића и спомен собу у Дому Културе, изграђеном кажу Жупљани из ината, захваљујући његовом залагању.