Деведесетчетворогодишњи хроничар села Печењевац
Деведесетчетворогодишњи Живадин Перић из села Печењевца најстарији је станар Дома за старе "Сунчана јесен" у Лесковцу и један од ретких хроничара села на југу земље. И у десетој деценији живота неуморно ствара. Представио је своју пету књигу под називом "Мој живот, моја истина".
Тешко је набројати сва знања,заслуге и награде Живадина Перића кога сви у Печењевцу код Лесковца знају по надимку Жикајло.Генерације ђака памте га као изузетног учитеља.Био је народни посланик, одборник, фудбалер, градитељ и хроничар села. Више од 10 година сакупљао је рукописе,белешке из дневника, документа, фотографије, цртеже и све то преточио у књигу „Мој живот, моја истина".
„Мене мотивише тражење правог пута кроз живот. Ја сам у свом животу имао много кривина, много заобилазница, много препона које сам савладавао с муком на штету мога здравља и моје породице, али за рачун народа и људи у околини у којој сам живео и радио", наводи Живадин Перић, аутор књиге.
Три деценије дуга је и одлична сарадња са Миодрагом Андрејевићем, лесковачким новинаром и публицистом. Уредник је свих 5 Перићевих књига. Писао је о фудбалу у Печењевцу, интелектуалцима, животу Рома, о фамилији.
„Он припада у те ретке хроничаре села”, каже Миодраг Андрејевић, новинар и публициста. “Ја сам као члан уредништва едиције „Српско село" културно-просветне заједнице Србије предлагао да ми одржимо и састанке ван Београда, да дођемо и у Лесковац, да дођемо и у Врање и да тамо подстакнемо људе да пишу хронике", наглашава он.
Од ћерке, психолога у пензији и сина,васкуларног хирурга Живадин има 11-оро унучади и праунучади и то му је највеће богатство.Књига саткана од сећања дар је потомцима.
„Увек је писао и врло лепо је писао. И рукопис је савршен увек био. И као учитељ увек је сам правио панеле, та наставна средства за своје ђаке јако пуно", каже Зорица Соколовић, Живадинова ћерка.
Оловка и папир су му и сада увек при руци. Да забележи важан тренутак, сусрет, догађај у лесковачком Дому за старе „Сунчана јесен". То је Живадинова адреса од пре годину и по дана.
Предраг Стојковић, медициснки техничар у Дому за старе „Сунчана јесен" у Лесковцу истиче: „Саветује нас младе како ићи кроз живот без спутавања, без препрека и хвала му на томе. Част је да уопште ову књигу издаје у нашем Дому."
Ноге га полако издају али се у глави непрекидно роје стваралачке мисли и идеје. Пун је оптимизма и планова. Ускоро ће бити спремна за штампу још једна књига о занатлијама.
Коментари