Торњош на северу Бачке: Зашто је гајење ораха једно од сигурнијих улагања?

Орах може да доноси род и четрдесет година, што га чини једном од сигурнијих инвестиција погодном за дугорочни породични посао. На тај начин су размишљали и породице Бркљач и Лазовић када су у селу Торњош на северу Бачке засадили 57 хектара под орахом. Одмах уз засад су саградили и погон за сушење и паковање ораха.

Ових дана убира се први род са двогодишњих стабала. Како године одмичу принос само расте, а неки максимум је пет и по тона по хектару. Једна од идеја породица Бркљач и Лазовић да почну производњу ораха у Торњошу била је и да обезбеде пословну сигурност за наследнике.

"Ја мислим да су они гледали на ово као нешто другорочно, дугорочна инвестиција из које наравно можемо да имамо бенефицију и наше породице једног дана. И моја породица. Тако да мислим да су гледали ово као нешто сигурно, а исто наравно повезано је с природом", наводи Алекса Бркљач, сувласник плантаже ораха.

Сорте које доминирају на плантажи су чендлер и лара. Одликују се танком љуском, лако се тресу чим буду физиолошки зрели у зеленом омотачу. Машина која скупља орахе је тако пројектована да са земље прикупи 98 одсто опалог ораха. Да би се сачувао квалитет мора одмах у дораду, па је зато овде подигнут и погон са сушење и паковање ораха.

Лука Радивојевић, руководилац производње каже да су то савремене сорте ораха на које наше домаће тржиште још није можда навикло. “То су сорте са посебно светлом језгром. Ми ако хоћемо да сачувамо то светло језгро, јако је битно да у року од 24 часа од момента брања плод већ уђе у сушење и почне процес сушења. Да не би дошло до процеса оксидације, губљења на боји и тако даље. Сушимо да се у језгру налази неких четири до пет процената влаге", истиче он.

Предност ових сорти је што трпе нешто гушћу садњу, а процена је да у петој години производња може покрити трошкове. На тржишту је годинама уназад изражен недостатак домаћег ораха.

"За разлику од лешника где бележимо пораст извоза и зараду од извоза лешника, овде и даље имамо увоз ораха, значи да је дефицитарна роба где негде Србија да око два и по милиона долара за увоз ораха", наглашава Зоран Кесеровић, стручњак за воћарство.

Смањење производње ораха у Србији је видно од 2009. када смо имали годишњу производњу од 27 000 тона. Просек у протекле четири године је око 9.400 тона на око 3.500 хектара.