У краљевачким селима чува се сећање на борце са Солунског фронта
Дан пробоја Солунског фронта ове године обележен је и у селима у околини Краљева где су се 1915. године одвијале одлучујуће борбе између српске војске у повлачењу према Албанији и аустроугарске треће армије. Планина на којој се водила одсудна битка означена је као споменички простор на којем ће бити изграђени ратни меморијални центри, војничке капеле и амбијенталне учионице за едукацију младих.
Деведесетогодишњи Миодраг Пајић из села Врдила читав живот је посветио чувању сећања на славне претке. На тројицу браће Пајић који су погинули на три фронта током Првог светског рата. Подигао је спомен плочу и уклесао имена Драгојло, Добрица и Рајица Пајић још 1970, а споменик српском војнику наручио је да се излије и постави пре три године. Зна да је најстарији од браће, Рајица Пајић, умро на рукама Милунке Савић на Ветернику 1917 године.
“Ја сам рођен ‘36. године, 18. децембра и имам, сад сам у деведесетој години. Решио сам да се одужим својим ђедовима”, каже Миодраг Пајић из села Врдила.
Крај споменика браћи Пајић први пут је обележен Дан пробоја солунског фронта. Село је у подножју планине Чемерно где се одиграла та одсутна битка за спас српске војске. У војним архивима забележено је да су обе војске данима размењивале артиљеријску ватру из чак 500 топова великог калибра.
“На Столовима - Лакту, Космајици, Јајинцу и Врановцу водиле су се жестоке борбе између прве армије војске Краљевине Србије под командом Живојина Мишића и треће аустроугарске армије. Ми имамо евидентираних 10 локација где се налазе заједничке гробнице. Тих 10 локација морамо да ексхумирамо да би те посмртне остатке, кад се заврши војничка спомен капела на планини Чемерно и горе у крипту похранили”, каже Раде Вукосављевић, мајор Војске Србије у пензији.
Друштво гуслара “Жича” које негује традицију обележавања ратних меморијала стоји иза изградње војничке капеле на врху Чемерна, али и осталих спомен обележја на читавом простору северно од Краљева на излазу из Ибарске клисуре где се српска војска повлачила, а аустроугарска надирала. Једино обележје из тог периода је црква задужбина у селу Врдила из 1922. године где су на мермерним плочама исписана имена свих 376 изгинулих и несталих ратника у балканским и Првом светском рату из ових крајева.
“Настојимо да сва та стратишта обновимо. Да их сачувамо од заборава. Да их на адекватан начин обележимо све са циљем да омладина српска има где да се напоји славном историјом својих предака”, наводи Илија Чабаркапа из Друштва гуслара “Жича”.
Војничка капела на Чемерну биће средиште будућег меморијалног простора. Друштво за неговање ратних меморијала радује што на обележавањима значајних датума из Првог светског рата присуствују млади и потомци славних ратника.
Коментари