Задругарство и технолошке иновације у фокусу 21. "Шумадијског сајма прољопривреде" у Крагујевцу

После година таворења, рекордан аграрни буџет града Крагујевца, од 100 милиона динара, омогућио је да око 1.000 домаћина годишње добије бесповратна средства за неки од 11 програма у области пољопривреде. 80 одсто средстава из градске касе већ је потрошено, највише за набавку нових трактора, чија је цена у просеку 12.000 евра.

“Од пре 3 године субвенционишемо и набавку трактора са по 700.000 динара по једном трактору и да смо успели за ове 3 године да нових 170 трактора буде купљено уз подршку града и дође у наша села”, каже Снежана Живановић Катић, члан Градског већа за пољопривреду.

На српским њивама је више од 48.000 трактора. Две трећине тих возила страрије је од двадесет година. Без савремене механизације, сагласни су ратари, нема продуктивне и ефикасне производње.

“Имамо неких седам трактора и имамо масе Фергусона 145 коња. Гледамо да приновимо нешто ново ако буде повољно“, каже Добрица Радосављевић из Јунковца код Тополе.

Да би било тако, помаже и Министарство пољопривреде. Из рекордног буџета, од 150 милијарди динара, 120 је опредељено за субвенције. За куповину 500 трактора из државне касе конкурисало је 4.000 пољопривредника.

“Опет су трактори најпопуларнија мера, зато што је то погонска машина, једноставно не можете извршити набавку прикључне механизације ако немате способан трактор који ће те машине да користи, да вуче, користи, да вуче”, каже Дејан Јовановић из Краљева.

У условима великих климатских промена и колебања на тржишту, српски аграр, посебно мале и средње произвођаче, потпомажу и задруге. На папиру их је више, а оних које живе и раде, око 1.000.

“То је најважнија грана у пољопривреди Србије. Ми смо то запустили и враћамо се, покушавамо да вратимо то задругарство”, каже .Љубиша Стевановић, председник задружног савеза Шумадије и Поморавља.

“Када би се са задругама повезивали делови прехрамбене индустрије, неки прерађивачи, извозници, хладњачари, дакле сви они нкоји могу да допринесу да ти пољопривредни производи буду функционални дужи временски период на тржишту, е онда би смо остварили онај који имају задруге у Европи”, сматра Марија Николић са Пољопривредног факултета у Земуну.

Предности удруживања итекако користе жене из крагујевачких села. На Шумадијском сајму пољопривреде представљају производе из свог краја. То је прилика да додатно зараде за свој, како кажу, женски фонд.

“Колачи су им на првом месту, па џемови, слатко, али то мање траже. Али колачи, одушевљени су са колачима”, наводи Снежана Радојевић из Удружења жена "Шумадијски опанак".

А и качамаком, којим Радиша, обара национални рекорд у тежини и пречнику.

“103 килограма тежине и 180 центиметара ширине. За обарање реклорда смо потрошили 67 литара воде, 2 литра хладно цеђеног сунцокретовог уља, 2 килограма соли и 47 килограма брашна”, каже Радиша Радисављевић из Медвеђе код Деспотовца.

Прошле године регион Шумадије и Поморавља извезао је попљопривредне производе у вредности од 100 милиона евра и остварио суфицит од 28 милиона. У првих седам месеци ове, за произвођаче изузетно тешке године, извоз је већ достигао 70 милиона евра, пре свега, због пшенице, воде, вина и освежавајућих пића.