Шта брине произвођаче кромпира?

Кромпир је једна од најзаступљенијих намирница на трпезама широм света, где се узгаја око две хиљаде врста. Топлотни талас у Србији ове године ће се одразити по пад приноса у Србији.

Ове године високе температуре нису пуно забринуле сезонске раднике, којима је главни циљ да уберу што бољи приход, јер у зимском периоду је тешко зарадити.

"Није лак динар, али може да се заради", каже један радник, а други додаје: "Излазимо по стодвадесет, стотридесет хиљада динара".

Произвођачи кромпира такође очекују приход, али и да покрију трошкове производње.

"Кад имаш добру, јачу, велику производњу они сами тебе купци нађу ко произвођача, јер можеш да одговориш разним кућама. Тако да смо ми нешто и за Русију извезли, за петнаест дана шест шлепера кромпира", наводи Аца Величковић, произвођач кромпира из Лесковца.

Међутим, највећи број произвођача има мале парцеле. У брдско планинским крајевима не постоје ни услови за наводњавање, а суша ће умањити овогодишњи род. Зато стрепе од увоза.

"Ситуација у Европи је има пуно кромпира и род је добар, тако да да ли ће тај кромпир доћи код нас, како ће то утицати на цене, видећемо. Али мислим да је испред наших произвођача једна, да кажемо тежа сезона, али пре свега због климатских промена и смањених приноса", Милош Вукићевић предузеће за производњу кромпира из Гуче.

"Клима се мења у већини земаља, не само овде у Србији и региону, већ и у централној Азији. Зато смо, користећи научна достигнућа морали да пронађемо сорте, које ће бити отпорније на глобално отопљавање", каже Виктор Астахов, представник холандске компаније за производњу семенског кромпира.

Уз нове сорте иду и савремене технологије. Међу таквим је и контрола и заштита производње дроном.

"Преко којег ми регулишемо крупноћу капљица, што је суштина дрона и главни медијум преноса течности је ваздух. А није као код прскалице. Тако ми добијамо равномернију дистрибуцију јако ситних капи", каже Милош Јошић, пилот дрона из Новог Сада.

Модернизацијом и стручним усавршавањем унапредиће се и домаћа производња кромпира. То сматра и Милош, пилот дрона, који је апсолвент Пољопривредног факултета у Новом Саду. Без хране нема живота, а климатске промене сваке године све више угрожавају пољопривредни сектор.