Фуруновићи из Крагујевца - седам генерација грнчара

Све је започео чукундеда пре више од 150 година у Гњилану. Деда средином прошлог века отвара глинарску радионицу у Приштини. Занат настављају син и унуци, Александар и његова браћа, који се након рата на Косову селе у Крагујевац, где грнчарски точак наставља неуморно да се врти.

“Једноставно смо заволели ја и мој брат, нас смо троица браће који се бавимо тим послом. Нема ништа лепше него кад можеш да направиш нешто из чега попијеш кафу, поједеш нешто”, наводи Александар Фуруновић, грнчар из Крагујевца.

Грнчара је све мање, а све је већа потражња за предметима од глине у којима се припрема храна, као и за украсима попут ћупова, ваза, тањира. Александар сарађује са шумадијском епархијом, израђује црквени програм.

“То су класични верски предмети кладионице, чираци или ти свећњаци, сталци за колач, славски сет, пехар за вино”, наводи Александар.

Занат, иако леп, није нимало лак. Онај ко одлучи да му грнчарство буде посао, треба да буде спреман да по цео дан седи за точком. Добра смеса је најважнија, а сваки мајстор има свој тајни састојак.

“Иде прављење, па сушење, печење једном вађење, па глазирање, шарање, печење други пут и ту долазимо близу финалног производа”, каже Александар Фуруновић, грнчар из Крагујевца.

Послу се придружила и супруга Христина, академска сликарка, која ради на декоративној керамици - прави шоље. Обоје, свако на свој начин, полако уводе и децу у свет грнчарског заната.

“Сваки комад нашег производа је уникат и ја кажем кад свако ко поручи заправо наручује део себе који ћу ја да му направим”, истиче Христина Фуруновић, Александрова супруга.

Дамљан Фуруновић, Александров син каже да би волео у будућности да прави и кадионице и тањире и чаше.

А ћерка Дуња додаје: „Помажем мами да средимо радионицу, правим са њом, правим јој друштво, правим шоље и тањире”.

Грнчарски занат се изучава цео живот, кажу Фуруновићи, који раде на округлом точку, на ручни погон са природним материјалима. Упркос модернијим и лакшим техникама, калупима, јефтиним копијама, остају верни традицији.