Одобрена средства из ИПАРД 3 програма за 70 српских произвођача хране
Средства из ИПАРД 3 програма Европске уније, намењеног развоју аграра, одобрена су за 70 српских произвођача хране. У Палати Србија уручени су уговори за првих 10 одобрених пројеката који су одговорили на захтеве првог позива „мере један“. На располагању им је укупно 41 милион евра, а новац ће бити уложен у подизање нових засада, изградњу винарија, хладњача, фарми товљеника и соларних електрана. Средства Европске уније су бесповратна и покривају од 60 до 75 одсто инвестиције.
Милош Томић из Нових Карловаца је пољопривредни инжењер и друга генерација на газдинству које се бави товним свињарством.
Новац из ИПАРД-а искористиће за изградњу фарме по најсавременијој технологији, а број товљеника повећаће са 400 на 2.000. Укупна вредност инвестиције је, каже, 134 милиона динара, а поврат око 84 милиона.
Истиче да је процес комплексан, као и сам пројекат. Каже да су уложена велика средства, труд и енергија и да је требало времена да се то спроведе у дело.
"Ја сам у овом пројекту већ скоро две године. Морате да имате газдинство које јако добро послује да бисте остварили било коју бенефицију од банке, а то је за почетнике, искрено, мало теже. Ето, нешто из личних средстава, нешто из банкарских, имамо понуду и од саме Управе за аграрна плаћања за 50 посто аванса, тако да ћемо искористити све могућности да бисмо дошли до остварења пројекта", објашњава Томић.
На конкурсу за меру један ИПАРД 3 програма, која подразумева инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, у овом позиву одобрено је 70 пројеката од 389 пријављених.
Иначе, Европска унија кроз тај програм до краја 2027. године за помоћ српској пољопривреди и руралном развоју определила је 288 милиона евра. Ако би се сва средства искористила, уз суфинансирање државе од 90 милиона евра и инвестиције самих корисника, у српски аграр било би уложено више од пола милијарде евра.
"Средства у ИПАРД 3 програму значајно су већа у односу на ИПАРД 2, што показује да смо посвећени оснаживању српског аграра и да на Србију гледамо као на будућу чланицу ЕУ. Нажалост, тек 1.200 пољопривредника и предузећа искористило је ИПАРД 2 да унапреде своју производњу, а сав неискоришћени новац враћен је у Брисел. Позивам цео сектор да се укључи, да потрошимо сваки цент бесповратних средстава", нагласио је Андреас фон Бекерат, амбасадор ЕУ у Србији.
Министар пољопривреде Драган Гламочић поручује да је циљ јасан – да сваки пољопривредник у Србији осети подршку државе, да свако село има перспективу и да пољопривреда постане стабилан извор прихода, а не само ризик.
"Зато ћемо наставити са новим јавним позивима, са новим мерама и прецизнијим и јаснијим процедурама, како би што више наших произвођача искористило могућности које ИПАРД програм нуди", додао је Гламочић.
Следеће недеље биће уручена и прва решења за набавку 30 нових трактора из другог позива за меру један. У току је и рок за приговоре на прелиминарну листу за трећи позив за исту меру, која се тиче инвестиција у механизацију.
Коментари